• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča,
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Fizijatrijsko lečenje inflamatornih reumatskih bolesti

Fizijatrijsko lečenje inflamatornih reumatskih bolesti

Postoji više vrsta reumatskih oboljenja – zapaljenska, degenerativna, vanzglobna, metabolička (giht). Ordinacija Dr Vergaš vrši rehabilitaciju svih oblika reumatskih bolesti, a na ovom mestu ćemo govoriti o inflamatornim reumatskim oboljenjima.

Inflamatorne ili zapaljenske reumatske bolesti su vrlo zastuljene u našoj populaciji, a smatra se da je broj ljudi koji od njih boluju čak i veći od zvaničnog, jer se dosta osoba javlja lekaru tek kada simptomi postanu jako izraženi. Da bismo uputili pacijente u ovu podmuklu vrstu oboljenja, ali i razbili brojne predrasude koje o njima postoje, u ovom tekstu možete pročitati više o fizijatrijskom pristupu lečenju zapaljenskog reumatizma, kao i o značaju obraćanja lekaru fizijatru radi poboljšanja kvaliteta života.

Ciljevi rehabilitacije kod pacijenata sa zapaljenskim reumatizmom su održavanje ili poboljšanje funkcije pacijenta, sprečavanje deformiteta, smanjenje bola i zapaljenja i povećanje pokretljivosti, snage i izdržljivosti.

Osim podrazumevanog pregleda reumatologa, radi uključivanja pacijenta u proces lečenja, neophodno je obaviti i pregled fizijatra. Ako postoji sumnja na inflamatorni reumatizam, fizijatar mora imati uvid u nalaz i mišljenje reumatologa.

Prilikom pregleda od strane fizijatra vrši se ispitivanje pacijenta radi utvrđivanja pravilne terapije. Ispituju se komorbiditeti, funkcija tela – bol i otok zglobova, zapaljenje, ukočenost, obim pokreta, deformiteti, mišična snaga, nalazi rentgena, magnetne rezonance, ultrazvuka, laboratorijskih analiza, sagledavanje aktivnosti dnevnog života i psihosocijalnih faktora.

STRATEGIJE U LEČENJU ZAPALJENSKIH REUMATSKIH BOLESTI

  • Edukacija pacijenta
  • Održavanje i poboljšanje funkcionalnosti
  • Vežbe
  • Ortoze i pomogala
  • Fizikalni modaliteti (agensi)

EDUKACIJA PACIJENTA

Pacijente treba edukovati – da razumeju da se deformiteti zglobova ne mogu prevenirati bez medikamentozne terapije, da hronična upala može dovesti do ireverzibilne destrukcije zglobova. Takođe je bitno upoznati pacijenta sa korišćenjem određenih pomagala, sprovođenjem vežbi i neophodnosti adekvatne socijalne podrške. Pacijent treba da razume i da je bol znak za prekidanje određene aktivnosti, kao i da nauči da balansira odmor i aktivnosti.

ODRŽAVANJE I POBOLJŠANJE FUNKCIONALNOSTI  

Vrši se obuka zaštite zglobova, koja treba da započne tokom rane faze bolesti, da bi se smanjilo opterećenje zglobova korišćenjem odgovarajućih pomagala i alternativnih šema pokreta u obavljanju aktivnosti dnevnog života. Time se omogućava smanjenje bola i zapaljenja u zglobovima tokom aktivnosti, kao i čuvanje integriteta zglobova.

VEŽBE

Kod prepisivanja vežbi, važna je procena fizijatra u kom obimu raditi vežbe, kao i u kom obliku mirovati (kada, kako i koliko). Generalno se savetuju kratki periodi mirovanja u kombinaciji sa adekvatnim ortozama (pomagalima).

Vežbe imaju za cilj da povećaju i održe obim pokreta, povećaju mišićnu snagu, aerobni kapacitet, mineralnu koštanu gustinu, funkcionalne i psihološke sposobnosti.

Sa vežbama se započinje tek nakon dovoljnog smanjenja zglobnog izliva i bola odgovarajućim lekovima i fizikalnim modalitetima. Nakon toga se uvodi kombinovani program istezanja i jačanja mišića i aerobnih vežbi.

Jako je bitno pravilno iskombinovati vežbe na individualnom nivou. Što se tiče vrsta vežbi, tu spadaju:

  • Vežbe za održavanje i povećanje obima pokreta
  • Vežbe istezanja
  • Vežbe jačanja muskulature – što se jačanja muskulature tiče, postoje razni vidovi kontrakcija: izometrijske (statičke), izotonične (dinamičke), izokinetičke dinamičke kontrakcije
  • Aerobne vežbe – hodanje, bicikl, plivanje, lagani ples, akva-aerobik
  • Vežbe disanja
  • Vežbe rekreacije

ORTOZE I POMAGALA

Koriste se za rasterećenje zglobova (smanjenje zapaljenja i bola), funkcionalno poboljšanje i smanjenje deformiteta. Postoje ortoze za gornje ekstremitete, donje ekstremitete, spinalne. U zavisnosti od doba dana, ortoze se mogu nositi danju i/ili noću.

FIZIKALNI MODALITETI (AGENSI)

Najčešće korišćeni fizikalni modaliteti su termoterapija, elektroterapija i laser. Termoterapija u vidu grejanja i hlađenja (krioterapija) se kao takva koristi u zavisnosti od faze bolesti.

Ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr Vergaš se prilikom lečenja pacijenata sa zapaljenskim reumatskim bolestima vodi načelom individualnog terapijskog pristupa za svakog pacijenta, jer se ove bolesti od osobe do osobe ispoljavaju različitim obimom i stepenom simptoma, te je lečenje potrebno prilagoditi tegobama i fazi oboljenja. U našoj ordinaciji već dugo godina poboljšavamo kvalitet života osoba sa inflamatornim reumatskim bolestima (reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis).

Rehabilitacija nakon skidanja gipsa kod dece

Rehabilitacija nakon skidanja gipsa kod dece

Prelomi kod dece su vrlo česti. Lečenje preloma podrazumeva imobilizaciju, tj. stavljanje gipsa. Tokom, ali i nakon skidanja gipsa sledi rehabilitacija. Njen cilj je oporavak dela tela koji se nalazi (ili se nalazio) pod gipsom, ali i održavanje/jačanje ostalih mišića na telu radi poboljšanja sveopšteg zdravstvenog stanja organizma i potpune rehabilitacije.

Najčešći prelomi kod dece

  • u zglobu lakta (suprakondilarni, lateralni kondil, radius, ulna)
  • podlaktice
  • butne kosti
  • potkolenice

Komplikacije preloma

  • Mekotkivne povrede (otok, hematom)
  • Vaskularne komplikacije (kompartment, Sudeck)
  • Neurološke komplikacije
  • Kontrakture

LEČENJE PRELOMA

Cilj lečenja je razrešiti dilemu kada započeti, kako i koliko dugo sprovoditi fizikalnu terapiju i rehabilitaciju.

Plan lečenja preloma

I faza – U toku imobilizacije

  • aktivni pokreti – distalni delovi (prsti, šake i stopala)
  • IF (interferentne) struje – kroz otvore na gipsu ili kod spoljašnjeg fiksatora
  • Vertikalizacija

II faza – Po skidanju imobilizacije

  • nega kože i rane
  • aktivni pokreti do granice bola
  • po zarastanju rane i otpadanju krasti intenzivna fizikalna terapija

III faza – Fizikalna terapija

  • Elektroterapija (IF struje, DD struje, EF lekova) za resorpciju otoka i hematoma, poboljšanje vaskularizacije i formiranje kalusa. Elektrostimulacija lediranih mišića kod neurogenih lezija i hipotrofija
  • Kineziterapija (pasivni, aktivno potpomognuti i aktivni pokreti) za povećanje obima pokreta i jačanje muskulature

IV faza

  • Laseroterapija – na bolne tačke
  • Termo – hidro – kinezi terapija
  • Radna terapija

APSOLUTNA KONTRAINDIKACIJA, odnosno ono što se NIKAKO NE SME RADITI po skidanju imobilizacije su vežbe u toploj vodi i sa morskom soli, kao i magnetoterapija kod dece ispod 14 godina.

Ne treba svako dete lečiti fizikalnim procedurama. Lekar fizijatar na osnovu pregleda donosi odluku o tome, pa ukoliko dete ima samo postimobilizacione kontrakture i hipotrofiju, dovoljna je obuka za vežbe i postepeno opterećenje.

ALI, kod prisustva hematoma i otoka, neuroloških ispada i vaskularnih komplikacija, fizikalna terapija SE SPROVODI i to što ranije, jer se time skraćuje lečenje i dovodi do kompletnog ili maksimalnog funkcionalnog oporavka.

Intenzitet vežbi zavisi od:

  • Težine preloma
  • Zarastanja
  • Dozvoljenog opterećenja od strane ortopeda

 

Lečenje traje do 3 meseca, do kada se dete oslobađa i fizičkih aktivnosti.

Kifoza i skolioza kod dece

Kifoza i skolioza kod dece

Iz godine u godinu, broj dece sa problemima kičme sve više raste. Od svih oboljenja kičmenog stuba, najprisutnije su kifoza i skolioza. Stoga ćemo se u ovom tekstu osvrnuti na ova dva deformiteta, njihove simptome, dijagnozu, moguće komplikacije kao i načine lečenja.

ANATOMIJA ZDRAVE KIČME

Kičma ima 33 – 34 pršljena, od kojih su 7 vratnih, 12 grudnih, 5 slabinskih, 5 sakralnih i 4 – 5 trtičnih spojenih u jednu kost.

Posmatran u frontalnoj ravni, kičmeni stub je uglavnom prav. U sagitalnoj ravni prisutne su četiri fiziološke krivine: cervikalna lordoza, torakalna kifoza, lumbalna lordoza i sakralna kifoza.

Pored pršljenova, međupršljenskih diskusa i fibroznih veza, za statiku kičmenog stuba odgovoran je i tonus leđne i trbušne muskulature.

DINAMIKA KIČMENOG STUBA

Pokreti trupa su:

  • fleksija: vrši se u sagitalnoj ravni oko frontalne osovine; pokret obezbeđuju parni mišići istovremenom kontrakcijom fleksora glave i vrata, a pridružuju im se mišići pregibači trupa
  • ekstenzija: izvodi se u istoj ravni, oko iste ose u suprotnom smeru; istovremeno se kontrahuju ekstenzori glave i vrata, a pridružuju im se ekstenzori trupa
  • laterofleksija: predstavlja pokret savijanja trupa na jednu ili drugu stranu; izvodi se u frontalnoj ravni oko sagitalne osovine; vrše je fleksori i ekstenzori jednovremenom konrakcijom sa iste strane
  • torzija: predstavlja pokret u horizontalnoj ravni oko vertikalne osovine; vrši se u vratnom delu i to fleksorima iste strane i ekstenzorima suprotne strane istovremenom kontrakcijom

KIFOZA

Kifoza je jedan od čestih deformiteta kičme u dečijem uzrastu, naročito u fazi naglog rasta i razvoja.  Češće nastaje kod gojazne dece, kao i kada su redukovane fizičke aktivnosti.

Kifoza je deformitet kičmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom (ispupčenjem) prema nazad. Normalan kičmeni stub ima fiziološku kifozu torakalnog (grudnog) dela, nefiksiranu, u vrednosti od 20 –40 stepeni, sa vrhom krivine u predelu petog TH (torakalnog, odnosno grudnog) pršljena.

Dijagnoza kifoze se postavlja na osnovu:

  • Anamneze – da li su postojali slični slučajevi u porodici, kada je primećeno krivljenje kičme, da li postoji bol, temperatura
  • Kliničkog pregleda – veličina kifoze i njena lokalizacija, stepen korektibilnosti i rigidnosti, stanje kože kifotične krivine; Adamsov test ili test pretklona sa strane (angulirana ili ravnomerna kifoza); osnovni neurološki pregled (motilitet, senzibilitet); insistira se na fleksibilnosti krivine u ležećem položaju ili pregledom na ivici kreveta
  • RTG, CT, NMR (rentgenski snimci, CT skener, magnetna rezonanca)

VRSTE KIFOZE

  • Funkcionalna (nestrukturalna) – reduktibilna, pasivno se koriguje, u ležećem položaju se gubi; pacijenti su astenične građe, sa oslabljenim mišićnim tonusom
  • Strukturalna – ireduktibilna – ne nestaje u ležećem položaju; RTG pokazuje promene na pršljenovima u smislu uklinjenosti; pokretljivost kičme je redukovana ili izgubljena
  • Kongenitalna – ona sa kojom se dete rađa, nastaje usled nepravilnog razvoja pršljenskog tela
  • Konstituciona – u porodicama koje kroz generacije imaju članove sa hiperkifozom; u detinjstvu se smatra da je reč o lošem držanju; početkom puberteta progrediraju i fiksiraju se; na kraju koštanog rasta se stabilizuju
  • Posturalna – loše držanje, i to infantilna (do 4. godine), juvenilna (od 4. godine do puberteta – nema deformiteta, fleksibilna je) i adolescentna (u pubertetu)
  • Idiopatska – pogoršanje krivine je naročito izraženo u početku puberteta pa do završetka skeletnog rasta; bolova nema
  • Kifoza kod ostalih poremećaja – tuberkuloza, gnojne upale, RA (reumatoidni artritis), rahitis, osteomalacija, progresivna mišićna distrofija

Poseban entitet je ŠOJERMANOVA BOLEST, koja nastaje između 12. i 15. godine. U kifotičnu krivinu je zahvaćeno najmanje 3 do 5 pršljenova torakalne kičme, čiji su korpusi uklinjeni više od 5 do 10 stepeni.

Kod ove bolesti, pored navedenih RTG promena, postoji i suženje intervertebralnih prostora i iregularnost platoa korpusa, odnosno epifizne ploče su neravne i često probijene SCHMORL-ovim čvorovima koji predstavljaju prolabirane nucleus pulposus-e iz intervertebralnih diskusa u tela pršljenova.

Fleksibilnost kičme je promenljiva i prisutni su bolovi. Etiologija je nepoznata. Lečenje može da bude konzervativno, odnosno vežbanjem kod skeletno nezrelih pacijenata, kod krivina do oko 40 stepeni i manjim uklinjenjem. Od 40 do 60 stepeni, a nekada i više, potrebna je ortoza ili operativno lečenje uz, naravno, podrazumevani pregled ortopeda.

LEČENJE KIFOZA

Sa lečenjem kifoza potrebno je krenuti što ranije kako ne bi došlo do progresije krivine i nepovoljnih metoda lečenja.

Lečenje je:

  • Konzervativno – Fizikalna terapija – kineziterapija, termo, elektro, hidro terapija
  • Ortoze (mideri)
  • Operativno

Cilj terapije – elastično razgibavanje i istezanje kičme, jačanje i istezanje mišića grudnog koša, istezanje mišića zadnje lože natkolenica, smanjenje prednjeg nagiba karlice i korekcija lumbalne lordoze, korekcija kifotične krivine.

Kifoza jeste čest deformitet kičme u dečjem uzrastu, ali pravovremenom dijagnozom, adekvatnim i kontinuiranim lečenjem, moguća je dobra korekcija, uz obavezno praćenje, sve do završetka skeletnog rasta.

SKOLIOZA

Skolioza predstavlja deformitet kičmenog stuba u horizontalnoj i frontalnoj ravni. Može da bude:

  • Strukturalna
  • Idiopatska – infantilna (od 0 do 3 godine), juvenilna (od 3 do 10 godine) i adolescentna (preko 10 godina)
  • Neuromuskularna (miopatska) – kod artrogripoza, mišićnih distrofija, kongenitalnih disproporcija vlakana, kongenitalne hipotonije, distrofične miotonije
  • Kongenitalna – na bazi urođene deformacije pršljena (hemivertebra)
  • Neurofibromatoza
  • Mezenhimalni poremećaji (Maran sindorm, Ehler- Danlos sindrom)
  • Reumatsko oboljenje
  • Trauma (prelomi i hirurška)
  • Ekstraspinalne kontrakture (nakon empijema, opekotina)
  • Osteohondrodistrofija (distrofijska patuljastost, mukopolisaharoidoza, displazije)

DIJAGNOZA SKOLIOZE

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, RTG, NMR, CT.

Anamneza

Usmerena je prema postojanju sličnih deformacija u porodici, prisustvu drugih bolesti. Obraća se pažnja na subjektivne tegobe deteta u odnosu na deformitet, prisustvo bola, drugih neuroloških simptoma, stanje kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Kod dece u pubertetu utvđuju se znaci sazrevanja:

  • kod devojčica – razvijenost grudi, pojava i stepen pubične maljavosti, vreme menarhe
  • kod dečaka – pojava izražene maljavosti, stepen razvoja polnih organa

Klinički pregled

Krivudav tok processus spinosus-a, niži položaj ramena na strani konkaviteta, denivelacija lopatica, asimetrija trouglova stasa (Lorencov trougao), viši položaj jedne ilijačne kosti, hipotrofija mišića na konkavnoj strani.

Pregled se započinje inspekcijom kože: obraća se pažnja na prisustvo mrlja boje bele kafe, mekih tumora kože (neurofibromatoza), zatim pigmentaciju, hipertrihozu, foveu sacralis, asimetriju glutealnih brazdi (OSD), veće ožiljne promene mekog tkiva koje mogu da povuku osovinu kičme. Prati se nagib karlice, jer kosa karlica može dati kraću nogu, zatim kontrakture mišića što je rezultat malpozicije koja može biti udružena sa infantilnom skoliozom.

Vrši se i pregled stopala (ekskavatus).

Hipermobilnost i ukočenje zglobova može ukazivati na postojanje drugih sindroma ili oboljenja.

Zatim se radi POLOŽAJ PRETKLONA (ADAMSOV TEST): pri postojanju deformacije pojavljuje se paravertebralna izbočina (rebarna grba u torakalnom predelu).

Fleksibilnost trupa se procenjuje pasivnim i aktivnim savijanjem pacijenta na jednu i drugu stranu lateralno.

Balans glave u odnosu prema karličnom predelu: visak se spušta od processus spinosus C7 i meri se odstojanje na desnu i levu stranu u cm od glutealne brazde (C i CT krivine od okcipitalnog izbočenja visak)

Dalje, RTG pokazuje krivinu čiji se stepen može izmeriti posebnom metodom.

LEČENJE SKOLIOZE

Lečenje može biti:

1. Konzervativno (do 20 stepeni) pre koštane zrelosti – termoterapija, kineziterapija, elektroterapija, hidroterapija. RAZLOZI za ovo lečenje su:

  • da zaustavi progresiju
  • da koriguje skoliotičnu krivinu koliko je moguće
  • da ne dozvoli da ugao krivine na kraju koštanog rasta bude veći od 40° – 50°
  • da se izbegne operativno lečenje
  • da se na vreme otkriju rezistentni slučajevi na neoperativno lečenje i usmere na operativno

2. Ortopedsko (od 30 stepeni) pre koštane zrelosti – longitudinalna trakcija, mideri, ortoze, fizikalna terapija

3. Hirurško (od 40 stepeni) pre ili posle koštane zrelosti.

KOMPLIKACIJE SKOLIOZE

  • estetski problem
  • narušena funkcija lokomotornog aparata: hodanje, sedenje, nošenje tereta, zamor
  • smanjenje vitalnog kapaciteta pluća
  • opterećenje desnog srca (cor pulmonale)
  • poremećaj opšteg stanja: hipotrofija, slaba uhranjenost, anemija, hiatus hernia
  • bol u leđima
  • oštećenje perifernih nerava zbog kompresije korenova
  • kompresija kičmene moždine sa konsekutivnom paraplegijom

Ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr Vergaš ima dugogodišnje iskustvo u lečenju kifoze i skolioze kod dece. Za svako dete planiramo individualni program korektivnih vežbi, a ordinacija poseduje i salu u kojoj se sprovode grupne preventivne i korektivne vežbe. Ukoliko posumnjate da vaše dete ima neki deformitet kičme, javite nam se i zakažite pregled.

Šta je Parkinsonova bolest

Šta je Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest ili Parkinsonizam je, posle Alchajmerove demencije, najčešća neurodegenerativna bolest. Uglavnom se javlja u starosnoj dobi od oko 60 godina, ali se kod nekih osoba prvi znaci bolesti primećuju i pre 40. godine. Statistike kažu da od Parkinsonove bolesti pati oko 10 miliona ljudi na svetskom nivou i da taj broj neprekidno raste. Takođe, od nje više oboljevaju muškarci nego žene.  

Simptomi Parkinsonove bolesti

Glavni znaci Parkinsonove bolesti su:

  • Bradikinezija – sporost kretanja (okretanje u krevetu, ustajanje iz stolice, žvakanje hrane, oblačenje, hod)
  • Rigiditet – ukočenost – povećan otpor prilikom izvođenja pasivnih pokreta
  • Tremor u miru – nevoljni pokreti tela
  • Posturalna nestabilnost – poteškoće u održavanju ravnoteže i smetnje u koordinaciji – ovi poremećaji su glavni uzrok invaliditeta kada je bolest napredovala (mogu biti uzrok preloma kuka)

U osnovi ovog oboljenja je propadanje dopaminergičnih mehanizama u bazalnim ganglijama mozga.

Ostali, nemotorni simptomi u ovoj bolesti su:

  • Poremećaji spavanja
  • Zamor
  • Bol
  • Depresija, apatija, anksioznost
  • Kognitivni poremećaji – percepcija, pažnja, memorija, rezonovanje…
  • Hiposmija – delimičan gubitak mirisa
  • Ortostatska hipotenzija – veći pad krvnog pritiska prilikom zauzimanja uspravnog položaja
  • Konstipacija

Poremećaj selektivne motoričke kontrole i posturalnog odgovora kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću

  • Poremećena je sinhronizacija kretanja, balansa i posturalne tranzicije
  • Poremećena je koordinacija i sinhronizacija mišića aktiviranih u hodu, jačine, brzine sekvenci pokreta
  • Povećanje disritmije i pojava “frizinga” pri povećanim kognitivnim zahtevima u hodu
  • Poremećaj integrisanja proprioceptivnih informacija

Hod u Parkinsonovoj bolesti

  • Disritmija, inkonzistentan lokomotorni obrazac
  • Produžena inicijacija hoda, oklevanje pre iskoraka
  • Hod je sporiji, skraćenih koraka, sa produženom fazom oslonca sa obe noge
  • Okretanje je otežano, sa blokom trupa i karlice
  • Naglašena fleksiona postura
  • Epizode motornog blokiranja – “zamrzavanja (freezing)”
  • Prisutno je oštećenje modulacije parametara hoda u reakciji na nove i promenjene zadatke
  • POSTOJI POVEĆAN RIZIK ZA PAD

Lečenje Parkinsonove bolesti

Poboljšanjem hoda kod pacijenata povećavamo njihovu nezavisnost i poboljšavamo socijalni život, što dalje uzročno-posledično utiče i na poboljšanje raspoloženja i smanjenje psihičkih smetnji.

Lečenje je medikamentozno, fizikalnom rehabilitacijom i hirurško.

Što se fizikalne rehabilitacije tiče, rade se odgovarajuće vežbe, prilagođene individualno pacijentu u zavisnosti koji od simptoma dominira.

Tako se za rigiditet rade recipročni, ritmički pokreti, istezanje.

Za bradikeneziju se vežbaju nagli, brzi pokreti, veće zamahivanje rukama, udarci nogom.

U freezingu, odnosno u oklevanju pri započinjanju pokreta – visoko koračanje, vežbanje velikih (dugih) koraka u različitim pravcima kroz uske prolaze, preskakanje prepreka, vežbanje u malim prostorima, vežbanje dvojnih zadataka.

Takođe, fizikalna terapija podrazumeva i uključivanje kompleksnih, multisegmentalnih pokreta čitavog tela, uključivanje zadataka koji zahtevaju brz odgovor, tai chi vežbe.

Trening koji podrazumeva veću upotrebu prorpioceptivnih informacija

  • Nošenje tamnih sunčanih naočara, nošenje naočara koje imaju zatamnjenu donju polovinu vidnog polja tako da bolesnik ne može da vidi svoje telo. Vežbe se mogu izvoditi na različitim podlogama koje zahtevaju adaptaciju na drugačije somatosenzorne informacije sa površine.
  • Povećavanje težine zadataka dodavanjem kognitivnih ili motornih naloga koje pacijenta uče da održi posturalnu ravnotežu za vreme izvođenja sekundarnih zadataka. Progresivno dodavanje sekundarnih zadataka hodu i održavanju ravnoteže su način da pacijent razume vezu između bezbednog kretanja i sekundarnih zadataka.

Hod, balans i propriocepcija su jako važne čovečije funkcije, samim tim je i rehabilitacija bolesnika sa Parkinsonovom bolešću fokusirana na ove sposobnosti središte generalne rehabilitacione strategije.

Zaključak

Parkinsonova bolest je oboljenje koje nije moguće u potpunosti izlečiti, ali se pravilnim i pravovremenim dijagnostikovanjem i individualno prilagođenom vrstom medikamentozne i fizikalne terapije Parkinsonizam može uspešno držati pod kontrolom.

Fizijatrijska ordinacija Dr Vergaš u svojoj dugogodišnjoj praksi ima veliki broj pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, kojima se posvećuje posebna pažnja u cilju poboljšanja kvaliteta njihovog života. Ne oklevajte da nam se obratite ukoliko vi, ili neko vama blizak ima simptome ove bolesti.