• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča,
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Diskus hernija

Diskus hernija

Diskus hernija je jedno od najčešćih oboljenja kičmenog stuba. Može se javiti u svim životnim dobima i kod oba pola, ali je najzastupljenija kod osoba u najproduktivnijem periodu života, između tridesete i pedesete godine starosti.

Diskus hernija nastaje kada se međupršljenski disk koji se nalazi između dva kičmena pršljena pomeri iz svog ležišta i dovede do pritiska na živac ili kičmenu moždinu. Pomeranje (prolaps) diska se može desiti na bilo kom delu kičme, ali se najčešće javlja na vratnom ili lumbalnom delu.

Šta su diskovi

Diskovi (Discus intervertebralis) su zapravo meki delovi koji se nalaze između pršljenova i koji, naslagani jedan na drugi, čine našu kičmu. Sastoje se od mekog, želatinoznog jedra (Nucleus pulposus-a), koje je okruženo snažnim fibroznim prstenom (Annulus fibrosus-om). Bez diskova, kičma bi se sastojala samo od pršljenova i samim tim ne bi bila savitljiva. Diskovi su ti koji našu kičmu čine pokretljivom i koji nam omogućavaju kretanje.

O pojavi diskus hernije govorimo kada meki deo diska iskoči iz svog ležišta i probije fibrozni prsten, te tako uđe u kičmeni kanal. Na taj način, disk pritiska nerv i može stvarati bol, slabost i ukočenost tog dela tela.

Važno je reći da tokom starenja i usled neaktivnog načina života diskovi gube deo svoje tečnosti koja ih čini savitljivim, i na taj način postaju ravniji i tvrđi. Ovaj proces, poznat kao degeneracija diska – počinje prilično rano u životu, a napreduje sa godinama.

Tipovi diskus hernije

Tipovi diskus hernije su:

  • ispupčenje (bulging),
  • prekid anularnog prstena (hernijacija) i
  • sekvestracija (kada sadržaj može spontani da se resorbuje).

Lokacije diskus hernije

  • Posterolateralna
  • Foraminalna
  • Centralna (kod ovog tipa diskus hernije može doći do nemogućnosti zadržavanja mokraće i stolice – tada je jako bitna rana dijagnostika i neophodno je hirurško lečenje)
  • Degeneracija samog diska

Uzroci diskus hernije

Uzroci ovog oboljenja mogu biti brojni. U mlađem dobu, to su uglavnom povrede, a kasnije, usled slabljenja savitljivosti diska, čak i napor poput podizanja tereta, fizičkog posla, savijanja i raznih drugih svakodnevnih aktivnosti može dovesti do pojave diskus hernije.

Ovde ćemo podeliti uzroke po njihovoj važnosti, odnosno učestalosti:

Godine života

Kao što smo već rekli, sa starenjem dolazi do češćih degeneracija diskova, te su osobe od 35+ godina sklonije razvoju ovog oboljenja.

Traume i povrede

Povrede i traume su drugi najčešći uzrok diskus hernije. To mogu biti učestale povrede manjeg intenziteta, podizanje teškog tereta, sportske povrede, saobraćajne nesreće ili padovi.

Pol

Smatra se da su muškarci oko dva puta skloniji pojavi diskus hernije, pogotovo u lumbalnom delu kičme.

Fizički zahtevan posao

Osobe koje rade na težim fizičkim poslovima koji podrazumevaju podizanje tereta, savijanje i neprirodan položaj tela su podložnije diskus herniji. U poslednje vreme, međutim, sve češće se lekaru javljaju i ljudi koji rade za računarom i koji usled dugog sedenja i nekretanja doživljavaju bolove, ukočenost i druge simptome povezane sa diskus hernijom.

Gojaznost

Prekomerna težina povećava verovatnoću da će osobe doživeti herniju u lumbalnom delu kičme, a imaju čak 12 puta veću verovatnoću da će im se diskus hernija posle određenog vremena povratiti (tzv. rekurentna diskus hernija).

Nasledni faktor

Medicinska literatura potvrđuje naslednu sklonost ka degeneraciji diska, što posledično vodi i ka pojavi diskus hernije.

Simptomi diskus hernije

Simptomi ove bolesti se uveliko razlikuju, zavisno od položaja i veličine diskus hernije. Ako hernija ne pritiska živac, pacijent ne mora imati nikakav bol ili on može biti slabog intenziteta. Ako pritiska, može doći do bolova, utrnulosti ili slabosti u delu tela do kojeg nerv putuje. Obično herniji prethodi jedna ili više epizoda bola u leđima.

Lumbalna hernija – bol može biti fokusiran samo na donji deo leđa, ali češće dolazi do propagacije tegoba duž noge – išijasa. U tom slučaju dolazi do simptoma poput bola, peckanja, trnjenja i neosetljivosti koja ide do određenog dela noge, pa sve do stopala. Tegobe mogu biti duž obe ili jedne noge. Bol se može pogoršati tokom sedenja ili stajanja, a ispravljanje noge na zahvaćenoj strani takođe može pojačati bol.

Cervikalna (vratna) hernija uključuje tegobe koje mogu biti u vratu, predelu lopatica, ramenima, duž obe ili jedne ruke, šakama (pacijent može osećati sve ili nešto od navedenih simptoma – bol, trnjenje, žarenje, mravinjanje…).

Bol koji osećaju ljudi sa bilo kojom vrstom diskus hernije se takođe može pojačati usled kašljanja, kijanja ili pomeranja u određene položaje. Može doći i do spazama ili slabosti mišića, vrtloglavice (kod vratne diskus hernije), izmenjenih refleksa i gore pomenutih nemogućnosti kontrole bešike i creva (što zahteva hitnu medicinsku intervenciju).

Lečenje diskus hernije

Da bi se ovo oboljenje lečilo, neophodno je uraditi dobru dijagnostiku. Ona svakako podrazumeva pregled lekara fizijatra, koji će ispitati sve simptome i po potrebi ordinirati dodatne procedure – rentgen dijagnostiku, magnetnu rezonancu, elektromioneurografiju (EMNG). Takođe, a po proceni radiologa i fizijatra, potreban je pregled neurohirurga ili spinalnog ortopeda.

Većina pacijenata sa diskus hernijom ne zahteva operativno lečenje i dobro reaguje na kombinovane fizikalne procedure, lekove (antireumatike – NSAIL, analgetike, kortikosteroide) uz obavezno vođenje računa o eventualnim komorbiditetima. Takođe, pošto je osnova rehailitacije pokret, kineziterapija je jako važna komponenta lečenja svih fizijatrijskih oboljenja, pa tako i diskus hernije.

Jedna od vrlo delotvornih metoda neoperativnog lečenja diskus hernije je i TRAKCIJA KIČME na trakcionom stolu, kojom se na bezbolan način vrši povećanje međupršljenskog prostora i samim tim smanjuje pritisak na nervne korenove. Ovo je jedna od medicinskih metoda koja je vrlo tražena i popularna u celom svetu, a naša ordinacija ima dugu tradiciju u njenoj primeni.

Ukoliko imate česte bolove u vratu i leđima, degeneraciju diska ili diskus herniju, u ordinaciji Dr Vergaš možete zakazati pregled i omogućiti sebi fizikalnu terapiju prilagođenu vašem stanju. Tu smo za vas i zbog vas.

Kako treba da razmišlja fizijatar?

Kako treba da razmišlja fizijatar?

Kakav treba da bude idealan fizijatar i njegov način razmišljanja? Šta ga to čini pravim lekarom i koje su glavne osobine koje treba da ima da bi pomogao svakom pacijentu da živi kvalitetnije? Kako fizijatar može da skrati vreme pacijentu koji “luta” od lekara do lekara? Evo odgovora!

Najosnovnija vodilja u radu fizijatra kao stručnog lica, ali i čoveka, jeste da tegobe kod pacijenta ne posmatra kao izolovan simptom, vec da sagledava čoveka kao celinu.

Da bismo vam predočili o čemu govorimo, ovde ćemo na praktičnom primeru navesti razmišljanje fizijatra u slučaju tegoba u skočnom zglobu i stopalu.

Tegobe u skočnom zglobu i stopalu mogu biti brojne:

  • bol,
  • osećaj trnjenja, pečenja, mravinjanja,
  • lokalno povećanje temperature te regije,
  • crvenilo,
  • otečenost…

Kao i kod svih tegoba, tako i ovde treba postaviti dijagnozu.

Kreće se od anamneze, koja podrazumeva opšta pitanja – kada su krenule tegobe, da li je postojala povreda, da li postoje slične tegobe na ostalim zglobovima (na drugom stopalu, na šakama…), da li su tegobe izraženije prilikom pokreta ili određenog dela dana. Od pacijenta se traži da opiše simptome, uzima se porodična anamneza itd.

Zatim se gleda da li postoji otok, crvenilo, promene na koži, deformiteti…

Odabir načina pregleda zavisi od dobro uzete anamneze. Tako, u zavisnosti od podataka koje smo dobili od pacijenta i posmatranja, fizijatar određuje sledeće korake:

  • Procena lokalne temperature kože navedene regije, koja se poredi sa drugim stopalom,
  • Ispitivanje osetljivosti na dodir (palpatorna osetljivost),
  • Vršenje testova za ligamente, nerve (kompresivne neuropatije, razmatranje polineuropatije), pregled Ahilove tetive
  • Pregled donjeg dela leđa, pregled krvnih sudova, razmatranje prisustva neke vrste reumatizma – zapaljenskog, degenerativnog, vanzglobnog – giht, petni trn, plantarni fascitis…

Na osnovu svih ovih koraka, lekar ide ka dijagnozi i ako postoji potreba, pravi odabir daljih dijagnostičkih procedura – laboratorijskih nalaza i/ ili snimaka – UZ, RTG, CT, NMR, Color Doppler krvnih sudova.

Ono što je takođe veoma važno, fizijatar po proceni zahteva pregled lekara drugih specijalnosti – reumatologa, interniste, neurologa, ortopeda, vaskularnog hirurga…

U najvećem broju slučajeva, lečenje podrazumeva fizikalnu terapiju koju prepiše lekar fizijatar.

Na osnovu ovog konkretnog primera može se videti da je uloga fizijatra u medicini od izuzetne važnosti. Fizijatar pored svog specijalistickog znanja u lečenju raznih oboljenja na lokomotornom sistemu, treba da poznaje određene segmente drugih specijalističkih grana medicine, da se samim tim brže dijagnostikuje problem, da pacijent “ne luta” i ne gubi vreme, da se ranije otpočne lečenje i posledično, zbog svega navedenog, ubrza rehabilitacija.

U nekom od narednih tekstova na našem blogu moći ćete da pročitate više o lečenju jedne od najčešćih gore navedenih tegoba.