• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča,
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Šta je osteoporoza?

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje se odlikuje smanjenjem koštane mase i promenama u mikroarhitektonici kosti, što za posledicu ima povećanu sklonost ka prelomima.

Otprilike svaka druga žena i svaki četvrti muškarac starosne dobi iznad 50 godina razviće prelom uzrokovan osteoporozom tokom ostatka svog života.

Rizik od nastanka nove frakture je veći kod pacijenata koji su već imali frakturu, posebno kod onih sa ponovljenim vertebralnim frakturama (preloma pršljena).

Tipovi osteoporoze

Osteoporoza može biti primarna i sekundarna. Primarna je idiopatska, postmenopauzalna, senilna. Sekundarna može nastati kao posledica raznih drugih oboljenja (endokrinih, reumatskih, gastrointestinalnih…), dugotrajne primene kortikosteroida itd.

Dijagnostika osteoporoze

Na osnovu dobro uzetih anamnestičkih podataka od strane lekara (naročito ako su u pitanju prelomi kod starijih osoba), donosi se odluka o tome da li pacijenta treba slati na ispitivanje da li je osteoporoza prisutna. Ispitivanje je u vidu osteodenzitometrije, odnosno snimanja gustine koštane mase gde se utvrđuje da li je osteoporoza ili osteopenija (blaži oblik razređenja kosti) prisutna, da li postoji rizik nastanka preloma itd.

Dopuna ovom ispitivanju su i razni laboratorijski parametri (krvna slika, koncentracija vitamina D u krvi, kalcijuma, bubrežne i jetrine funkcije, provera raznih hormona – štitne i paraštitne žlezde itd.).

Lečenje osteoporoze

Na osnovu svih navedenih ispitivanja, ako se utvrdi da je osteoporoza prisutna, donosi se odluka o daljem lečenju. Lekar treba da proceni koji su pregledi ostalih specijalnosti potrebni – fizijatra, reumatologa, endokrinologa, ortopeda…

Fizikalne procedure koje se najčešće primenjuju su niskofrekventno naizmenično magnetno polje i interferentne struje, a od kineziterapijskog (vežbačkog) programa razne vežbe koje treba sprovoditi u cilju prevencije i lečenja osteoporoze. 

Osteoporoza je oboljenje kod koga su posebno važne fizikalne vežbe za jačanje mišića ekstenzora leđa. One se sprovode u cilju postizanja pravilne posture i podrške, kao i stabilnosti kičmenog stuba. Ovaj tip vežbi povećava koštanu gustinu i smanjuje rizik od preloma. Savetuju se vežbe sa doziranim otporom, kratkim brzim pokretima, skakutanje, pešačenje brzim ritmom, vežbe koordinacije, balansa i ravnoteže, kao i promena loših životnih navika koje su faktor rizika za frakture.

Cervikalni sindrom

Cervikalni sindrom

Šta je cervikalni sindrom?

Cervikalni sindrom podrazumeva skup simptoma koji uključuju bolove u vratnom delu kičme. Bol u vratu može biti izolovan ili udružen sa glavoboljama i bolovima i/ili:

  • osećajem žarenja, mravinjanja, pečenja,
  • utrnutosti duž ruke, ramena i lopatične regije.

Cervikalni sindrom može biti praćen motornim, vaskularnim i vegetativnim smetnjama – slabost u ekstremitetima, vrtoglavica, omagalica, nesvestica, mučnina, povraćanje itd.

Sve ove tegobe mogu voditi u funkcionalnu nesposobnost i odražavaju se na kvalitet života.

Uzroci nastanka

Od ovog sindroma češće oboljeva ženski pol, starije osobe, osobe koji rade zahtevan fizički posao, posao koji podrazumeva prinudni položaj tela – dugotrajno sedenje za računarom, vožnja itd.

Najčešći uzroci nastanka ovog bola vode poreklo od same kičme – degenerativnog reumatizma, diskusa, trauma, inflamacije, tumora, ali i drugih oboljenja – fibromijalgija, okolno mišićno skeletni sindromi, bolesti grudne duplje i dijafragme itd.

Bol može da bude:

  • akutan, ako traje do 4 nedelje,
  • subakutan, ako traje od 4 do 12 nedelja i
  • hroničan – preko 12 nedelja.

Lečenje cervikalnog sindroma

Pre pregleda, od pacijenta se uzima detaljna anamneza – kada su i kako počele tegobe, da li su postojale i ranije, da li inače postoje tegobe sa nekim delom kičme, da li ima udruženih (gore spomenutih simptoma), da pacijent opiše jačinu bola (npr. na skali od 1 do 10), da li su tegobe izraženije tokom određenog dela dana ili fizičke aktivnosti, porodičnu anamnezu, opis posla, sporta, životne navike itd. Svaka od ovih informacija daje lekaru smernicu razmišljanja u dijagnostici.

Pregled podrazumeva posmatranje, odnosno da li je držanje glave i ramena u svom fiziološkom položaju, zatim pregled obima pokreta u vratnom delu kičme i ramenom pojasu, palpatornu osetljivost (osetljivost na dodir) vratnog, ramenog i lopatičnog dela, test istezanja, grubu motornu snagu, ispitivanje refleksa.

U zavisnosti od stanja, lekar fizijatar obučava pacijenta o izbegavanju prinudnih položaja tela, zauzimanju zaštitnih položaja, po potrebi se preduzimaju i konsultacije lekara drugih specijalnosti – ortopeda, neurohirurga, interniste. U oko 95% slučajeva, cervikalni sindrom podrazumeva lečenje fizikalnom terapijom.

Kada se dijagnostikuje problem i proceni da je pacijent za fizikalnu terapiju, a najčešće jeste, pristupa se lečenju primenom različite aparature i medikamenata.

Po obezboljivanju, a u određenim slučajevima i tokom manjeg bola, pristupa se kineziterapijskom, odnosno vežbačkom programu, kada fizijatar proceni da treba otpočeti sa istim, jer osnova rehabilitacije jesu pokret i vežbe.

Bol u kolenu – uzroci i lečenje

Bol u kolenu – uzroci i lečenje

Većina ljudi se bar jednom u životu požalila na bol u kolenu. Budući da je koleno najsloženiji zglob u našem telu, za bolove u ovom delu tela je potrebno napraviti detaljan pregled zgloba.

Posle uzete anamneze od pacijenta, ovaj pregled podrazumeva posmatranje – da li je koleno otečeno, crveno ili ima nekih promena na koži. Zatim se radi procena toplote otvorenim dlanom ili aparatom, i poređenje sa temperaturom drugog kolena, procenjuje se i palpatorna osetljivost, meri se obim pokreta i izvode se razni testovi.

Najčesće povrede i oštećenja u samom kolenu mogu poticati od kostiju i zglobne hrskavice, ligamenata, meniskusa i dr. Na osnovu dobro uzete anamneze i detaljnog pregleda navedenih struktura, dobija se dijagnoza koja nekad mora biti upotpunjena objektivnim procedurama, odnosno snimcima (RTG, UZ, CT, MR) i laboratorijskim analizama. Na osnovu svega dobijenog donosi se plan o lečenju.

Ne treba nikako zanemariti činjenicu da bol u kolenu može da vodi poreklo i od donjeg dela leđa, koji u određenim slučajevima takođe treba pregledati, kao i kod nekih stanja kao sto su artritis, giht i druge sistemske bolesti.

Zato je, kao i za svaku izolovanu tegobu, ponekad potrebno šire posmatranje problema, a sve radi precizne dijagnostike i pravilnog lečenja.

Bol u kolenu se pravovremenom reakcijom može uspešno izlečiti. Fizikalna medicina i rehabilitacija je osnova u lečenju kolena. U našoj ordinaciji, pored brojnih procedura fizikalnog lečenja (svi oblici elektroterapije, terapija ultrazvukom, laserom, magnetom, VAKUSAK terapija), možete zakazati i pregled ortopeda. On dalje, shodno stanju kolena, može da aplikuje različite lekove i supstance putem injekcije u sam zglob.

Dr Miloš Vergaš Vam poručuje

Dr Miloš Vergaš Vam poručuje

Dragi ljudi, poslušajte me sad!

Ok, rekli smo koliko dugo postojimo. Rekli smo čime se bavimo i ko sve stoji iza nas. U poslednje vreme smo dosta toga naglas rekli. I nastavićemo da govorimo!

Primetili ste da nas sada ima daleko više na društvenim mrežama. To je nešto novo za nas. Ipak, ordinacija Dr Vergaš i dalje najbolje radi isključivo na preporuku.

Usmenu, toplu, ličnu preporuku svih onih ljudi, NAŠIH PACIJENATA, koji su za nas čuli od drugih i koji su se uspešno izlečili ili se i dalje leče kod nas.

Beskrajno im hvala! Svakako ćemo se truditi da i dalje nastavimo istom merom.

Nova vremena traju odavno, iako smo mi nedavno počeli da im se prilagođavamo. Sada su tu nove mere, društvene mreže smo aktivirali, imamo i nov websajt.

Ne zbog nas, mi ćemo biti u redu. Nego zbog Vas. Zbog Vas koje neadekvatno leče nestručna lica i neretko vam daju pogrešne dijagnoze.

Imamo moralnu odgovornost da odjeknemo dalje. Kod nas su se lečili i mnogi ljudi iz javnih sfera života. Možda vas to dodatno podstakne da nam poklonite svoje poverenje i najzad se obratite stručnim licima koja znaju svoj posao.

Dakle, ne radi se o nama. Radi se o svima Vama, dragi pacijenti!

Budite zbrinuti. Neka vas neko sasluša. Mi ćemo vam se posvetiti i rasvetliti vam vaš problem ili od čega bolujete. Objasnićemo vam kako izgleda tok lečenja i kakve su terapije koje primenjujemo. Ujedno ćemo vam ukazati i zašto neke metode nisu pravo rešenje. I sve ostalo zbog čega ste zabrinuti.

Par reči za kraj: Od lekara tražite da vas upozna sa svim detaljima vaše bolesti. Ovaj posao je naš poziv, naše zadovoljstvo i zbog toga i naša dužnost. Za to živimo, zbog toga radimo!

Živeli, budite zdravi i srećni!

Najčešće dijagnoze u fizijatriji

Najčešće dijagnoze u fizijatriji

OSTEOPOROZA

Osteoporoza je smanjenje koštane mase. Kosti postaju krte, tako da može doći do preloma, a najteže posledice su prelomi u predelu kuka.

ARTROZE ZGLOBOVA

Od artroza zglobova, navešćemo:

  1. GONARTROZA – degenerativno oboljenje kolena, koje nastaje zbog istrošenosti zglobne hrskavice, u narodu poznato kao „okoštavanje“,
  2. KOKSARTROZA podrazumeva “okoštavanje“ u kukovima,
  3. SPONDILOZA, DISKARTROZA – “okoštavanje” u kičmi,
  4. ARTROZE RAMENA,
  5. TENDINITISI, TENOSINOVITISI, EPIKONDILITISI (teniski i golferski lakat), MIJALGIJE, MIOZITISI,
  6. PETNI TRN

VERTEBROGENI SINDROMI

Ovi sindromisu promene duž kičmenog stuba. Najčešće je to:

  1. LUMBALNI SINDROM – bol u donjem delu leđa. Ako dođe do jačeg nadražaja nervnih korenova, javlja se takozvani „išijas“. Nekada IŠIJAS za posledicu ima nemogućnost kontrole pokreta stopala. Stopalo „pada“ pri hodu kao posledica „oduzimanja“ odnosno paralize nerava. Uzroci mogu biti razni patološki procesi na kičmi i to od „okoštavanja“ i „diskusa“ pa do tumora. Iz tih razloga je bitna precizna dijagnoza. U slučaju nemogućnosti zadržavanja stolice ili mokraće, hitno se treba javiti lekaru,
  2. CERVIKALNI SINDROM – bol u vratu. Ovaj sindrom se osim bolom u vratu, manifestuje i mnogim drugim simptomima (bol u potiljku, u ramenu i duž ruke, trnjenje prstiju, vrtoglavice…).

GIHT

Giht je vrsta upale zgloba – atritisa koji, kao metabolički reumatizam, traži dijetetski režim i lečenje.

POVREDE

Povrede mogu biti razne: nagnječenja (kontuzije), uganuća (distorzije), iščašenja (subluksacije i luksacije), prelomi (frakture). One zahtevaju proces lečenja koji ide od mirovanja i imobilizacije (gips) pa do fizikalne terapije.

HEMIPAREZE I HEMIPLEGIJE EKSTREMITETA I NERVA FACIJALISA

Ove tegobe se najčešćejavljajunakon moždanih udara – šlogova, te posle hospitalnog lečenja i stacionarnih rehabilitacija, zahtevaju nastavak lečenja kod kuće, odnosno u ambulantnim uslovima. Oduzetost facijalnog nerva zahteva odmah sveobuhvatnu terapiju.

ŠEĆERNA BOLEST

Pored osnovne medikamentozne terapije, šećerna bolest – dijabetes nalaže i fizičku aktivnost i sveobuhvatnu fizikalnu terapiju.

OSLABLJENA CIRKULACIJA

Slaba cirkulacija (između ostalog i limfedemi koji su jedna od posledica slabe cirkulacije) može nastati zbog raznih faktora i treba je na vreme lečiti.

BOL

Bol je zaštitni mehanizam organizma koji nastaje kao odgovor na oštećenje u najširem smislu i ne treba ga trpeti već lečiti.

O bolu

O bolu

O BOLU

Bol je zaštitni mehanizam organizma i nastaje zbog oštećenja tkiva u najširem smislu. Najčešća podela je na akutni i hronični bol. Bol je najčešći simptom koji bolesnika dovodi lekaru (terapija bola je kompleksna, neretko dugotrajna). Cilj terapije je da ukloni uzrok bola, a ako to nije moguće onda da se otkloni posledica što u velikom procentu definitivno rešava problem.

Bol je simptom koji se u mnogih bolesnika ne može ukloniti samo lečenjem osnovnog oboljenja ili uzroka. Kad on postane jak i neizdrživ i u isto vreme hroničan, tada bol predstavlja bolest koju treba lečiti.

Ne treba dovesti do stanja u kojima bol gubi primarni, koristan značaj upozoravajućeg signala. To praktično znači da je potrebno na vreme se obratiti lekaru. Lekar je tada dužan da dijagnostikuje oboljenje odnosno odgonetne uzročnike bola.

Vrste bolova

  • Bolovi u mišićima – hronični bolovi u mišićima, zglobovima i fascijama uzrokovani su oboljenjima vezivnog tkiva, reumatizmom, povredom…

  • Glavobolje – Mogu biti uzrokovane raznim dešavanjima. Često je to zbog patologije vratne kičme (od spondiloze do diskusa). Vaskularna patologija je takođe čest uzrok glavobolja.

  • Bolovi duž telesne osovine i u mišićima, koji mogu biti posledica spondiloze, patologije kičmenog stuba, ravnih stopala…

  • Bolovi u zglobovima čiji uzrok mogu biti artroze i artritisi

  • Sve neuralgije: trigeminusa, povezane sa herpesom, međurebarne i od pritiska na nervne korenove koji idu iz kičmene moždine takođe su praćene bolovima često vrlo jakog intenziteta i dugog trajanja

  • Bolovi od unutrašnjih organa se nekada ispoljavaju na karakterističnim mestima na površini kože

  • Kancerogeni bolovi spadaju u grupu najjačih bolova zbog nekada šire destrukcije više tkiva.

  • Sportske povrede: istegnuća, kontuzije, tendinitisi, entezitisi, periostati, distorzije i prelomi se dijagnostikuju između ostalog i prema karakteru bola koji se javlja.

Važno je znati

Neophodno je da se pacijent javi lekaru i da, u većini slučajeva, nikako ne pristupa samostalnom lečenju bola.

Svedoci smo “uspostavljanja dijagnoze i određivanja terapija” u svakodnevnoj komunikaciji među ljudima. To je zaista neprihvatljivo iz razloga što tako “uspostavljena” dijagnoza povlači upotrebu neadekvatnih lekova i njihovih doza. Ono što je još opasnije – to može dovesti do produbljivanja osnovnog oboljenja, prelaska bola u hronični, a nekad i nepovratnog oštećenja tkiva i organa. Dakle, dijagnozu određuje lekar.

Kada se uspostavi dijagnoza treba obezbediti efikasno lečenje metodama i sredstvima koje su najprirodnije i ne ostavljaju negativne tegobe na druge organe i tkiva. Prosto treba izbeći trovanje jetre, poremećaje krvnog pritiska i oštećenje sluzokože želuca silnim medikamentima.

Fizikalna medicina poseduje širok spektar fizičkih agenasa koji na najprirodniji način deluju kako lečeći bolest, tako i sprečavajući nastanak oboljenja. Ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr Vergaš uspešno leči mnoge vrste bolova. Pogledajte naše usluge!

Kad nabubre prsti – otoci na telu

Kad nabubre prsti – otoci na telu

Otoci na telu

Stručnjaci su saglasni da skoro da nema bolesti koju ne prati poremećaj protoka telesnih tečnosti u tkivima ili organima, zbog kojeg i nastaje nakupljanje vode i drugih sastojaka. Te nakupnine nazivaju se otoci ili edemi i naročito su česti u nogama i zglobovima stopala.

Razlozi njihove pojave nisu uvek sasvim jasni, jer otoci ne stvaraju uvek tegobe, pa se mnogima čini da zbog toga i nisu posebno važni. Učestale otoke bi, naprotiv, trebalo shvatiti veoma ozbiljno i otići lekaru da bi otkrio njihov uzrok.

Uzroci otoka

Uzroci za pojavu otoka su brojni. Kratkotrajna bezbolna nakupljanja tečnosti u nogama nastaju usled dugotrajnog stajanja i sedenja, uzimanja prevelike količine soli, gladovanja ili nepravilne ishrane, gojaznosti, visoke i niske spoljašnje temperature, uganuća zglobova, primene hormonskih lekova. Otoci mogu biti i jedan od znakova povišenog krvnog pritiska i slabljenja venskih zalistaka.

Dnevna izmena tečnosti iznosi oko 4 hiljade litara, a dovoljno je da se pritisci koji utiču na protok tečnosti promene za 0,5 odsto pa da se stvori čak 20 litara viška vode od koje se stvaraju otoci. Dugotrajni otoci su specifični za srčane bolesti, duboku vensku trombozu, poremećaje u radu bubrega, jetre, pluća ili štitne žlezde.

Trudnice mogu dobiti otok u nogama zbog pritiska ploda na venske krvne sudove, ili zbog hipertenzije u stanju preeklampsije. Kod ljudi koji imaju proširene vene ili trombozu, najčešće otiče samo jedna noga.

Nakupljanje tečnosti u koži i sluzokoži može nastati i kao posledica infekcije. Isti, neželjeni učinak imaju i alergijske reakcije, pre svih anafilaktički šok koji izaziva po život opasan otok disajnih puteva.

Reakcija organizma u obliku otoka moguća je i na otrov pčela, bubamara, osa, stršljenova, mrava, krpelja i drugih insekata. Ovi otoci mogu biti jako bolni.

Nakupljanja tečnosti u koži i potkožnom tkivu nastaju zbog zastoja u protoku limfe i mogu se pojaviti u svim životnim dobima i na svim delovima tela: rukama, nogama, grudima, licu. Bol je pojačan zbog pritiska tečnosti na okolne nerve.

Posebna vrsta limfedema su otoci koji su posledica uklanjanja limfnih žlezda i zračenja kod osoba obolelih od malignih tumora. Rana dijagnoza kod svih limfedema je presudno važna, budući da se blagovremenim lečenjem izbegavaju teške i bolne komplikacije. Među njima su najučestalije bakterijske i gljivične infekcije i zapaljenje limfnih sudova, smanjeni imunitet, isticanje limfe kroz kožu.

Lečenje

Lečenje otoka se, u zavisnosti od uzroka, može vršiti primenom medikamenata (npr. diureticima kod srčanih bolesnika). Vrlo delotvorna terapija je i primena takozvane dekongestivne terapije, kojom se aparatima (vakusak) ili ručnom masažom u trajanju od 20 minuta uklanja suvišna tečnost, tako što se potiskuje u delove tela gde limfotok i krvotok normalno funkcionišu. Ova terapija uključuje i stručno bandažiranje i medicinsku gimnastiku. Limfedem se ne može ovom metodom izlečiti, ali se mogu sprečiti komplikacije.

Nagli otoci u bilo kom delu tela bez odlaganja zahtevaju odlazak lekaru. Nedostatak vazduha, bolovi i stezanje u grudnom košu, smanjeno izlučivanje mokraće takođe su upozoravajući znaci. Osobe kod kojih otečena noga postane topla ili crvena, moraju hitno kod lekara, kao i trudnice kod kojih se naglo povećavaju otoci.

Važno je obratiti pažnju da li su otoci prisutni u svako doba dana ili se povećavaju ujutru ili uveče i šta ih još povećava a šta smanjuje.

Ukoliko imate problem sa otocima, ne odlažite posetu lekaru specijalisti. Ordinacija Vergaš je tu da vam pomogne i reši vaš zdravstveni problem.

Išijas

Išijas

Išijas je upalni proces na nervu – išijadikusu. On nastaje iz više nervnih korenova u donjem delu leđa i svoj put nastavlja duž noge gde se dalje račva na dve grane – na nerv peroneus, koji, između ostalog, inerviše mišiće koji pomeraju stopalo na gore (omogućujući hod na petama) i na nerv tibialis koji, između ostalog, inerviše mišiće koji pomeraju stopalo na dole (omogućujući hod na prstima).

Upalni proces na išijadikusu se moze dešavati usled razne vrste patologije, a najčešća među njima je svakako usled oboljenja diskus hernija.

Diskusi su fibrozno-želatinozna tela koja se nalaze ismeđu kičmenih pršljenova i služe da vrše amortizaciju prilikom pokreta kičme, međusobno spajaju pršljenove, omogućavaju pokrete savijanja, rotacije i uvrtanja kičmenog stuba.

Kada dođe do pomeranja struktura diskusa, dolazi do pritiska na nervne korenove. Usled toga, javlja se upalni proces na nervnim korenovima, iz tog upalnog procesa se dalje javlja otok koji dodatno pritska nervne korenove, a upalni proces kreće da se širi duž nerva na njegovom anatomskom putu – duž ruke, ako je pritisnut nervni koren u vratnom delu kičme, ili duž noge ako je patološki proces u donjem delu leđa. Tada govorimo o nervu išijadikusu – kada se radi o išijasu.

Pacijenti mogu osećati BOL U DONJEM DELU LEĐA I DUŽ NOGE, kada govorimo o stanju koje se zove lumboišijalgija, ili samo mogu imati BOLOVE DUŽ NOGE, kada govorimo o išijalgiji, odnosno IŠIJASU.

Takođe, pored BOLOVA koji nam govore o oštećenju motornih vlakana nerva, mogu se javiti i oštećenja senzitivnog dela nerva kada pacijent oseća TRNJENJE, PECKANJE, MRAVINJANJE, ŽARENJE DUŽ NOGE.

Nerv – išijadikus može biti pritisnut sa desne strane kičmenog stuba kad se javljaju tegobe duž desne noge, ili sa leve strane kad se javljaju tegobe duž leve noge (BOLOVI,TRNJENJE,MRAVINJANJE…). Takođe, mogu biti pritisnuta oba korena, desno i levo, kada se javljaju TEGOBE DUŽ OBE NOGE.

Među najtežim komplikacijama, ako se pacijent ne javi lekaru na vreme i ne otpočne sa adekvatnom terapijom, nekad može da dođe do pada stopala što se najčešće dešava do dve nedelje nakon prvog jakog intenzivnog bola.

Pored diskusa, uzrok priklještenja išijadikusa moze da nastane i kao posledica degenerativnog reumatizma (spondiloza, artroza), zatim zbog pomeranja kičmenih pršljenova (spondilolisteza), preloma pršljenova usled povreda, ali i patoloških preloma, pre svega zbog osteoporoze ili tumora.

Zbog svega navedenog, lekar – FIZIJATAR tj. SPECIJALISTA FIZIKALNE MEDICINE I REHABILITACIJE treba da prepozna koji je uzrok nastanka išijasa, pa u skladu s tim, POSLE izvršenog pregleda da odluči da li je potrebno nešto od dalje dijagnostike (rentgen, magnetna rezonanca, elektromioneurografija, laboratorija…).

Lečenje

Kada se ustanovi dijagnoza, na primer diskus hernije, otpočinje se lečenje. Lečenje se sastoji od primena razne aparature fizikalne terapije, kao i odgovarajuće medikamentozne terapije.

Pored klasičnih procedura koje pruža FIZIKALNA TERAPIJA ( trans-elektro nervna stimulacija- TENS, interferentne struje, laseroterapija, terapija ultrazvučnim talasima, stabilna galvanizacija, odnosno elektroforeza, niskofrekventno naizmenično magnetno polje, elektrostimulacija oduzetih nerava), ORDINACIJA DR VERGAŠ poseduje i aparat za TRAKCIJU KIČME, koji je nekad neizostavni način lečenja diskus hernije.

Dakle, cilj terapije je oddekompresovati nerv koji je priklješten u donjem delu leđa i primeniti protivbolne i protivupalne procedure za išijadikus duž njegovog anatomskog puta. Cilj terapije je smanjiti tegobe i eventualne posledice nastale patološkim procesom (smanjena pokretljivost u zglobovima, oduzetost nerava, atrofija mišića…) i početi sa KINEZITERAPIJSKIM PROGRAMOM, odnosno vežbama, koji vode naši iskusni FIZIOTERAPEUTI, a na prethodni nalog FIZIJATRA.

Dakle, POKRET je glavni lek, a da bismo došli do vežbi moramo prethodno smanjiti tegobe!

U težim slučajevima, kada je diskus dosta pomeren, potreban je pregled spinalnog ortopeda, ili neurohirurga, koji će doneti odluku da li treba da se pristupi operativnom lečenju.

Prepustite se timu stručnjaka FIZIJATARA ordinacije DR VERGAŠ koji će sveobuhvatnim pristupom, vodeći računa o individualnom zdravlju pacijenta za vreme pregleda i u toku lečenja (merenjem, po potrebi, krvnog pritiska, EKG-a, gastroprotekciji) doći do pronalaska uzroka problema i otklanjanju istog, a ako to nije moguće, onda otklanjanju posledica, što dovodi do smanjenja bola i tegoba kao i poboljšanja aktivnosti dnevnog zivota.

Iskusni FIZIOTERAPEUTI ordinacije DR VERGAŠ će, kada FIZIJATAR PROCENI, indvidualno pristupiti vežbačkoj obuci pacijenta a u cilju jačanja paravertebralne muskulature, pre svega dubokih stabilizatora leđa, zatim mišića prednjeg trbušnog zida ali i cele posture kao i istezanja određenih segmenata mišića leđa, jačanje donjih ekstremiteta itd…

Takođe, treba napomenuti, da obuka pacijenta od strane FIZIOTERAPEUTA zaštitnim položajima (kako da čučne, da se okrene, da ustane iz kreveta, izađe iz auta, zauzme odgovarajući položaj prilikom kijanja i kašljanja) umnogome smanjuje mogućnost ponovne povrede nerva, što je posebno izraženo u ranoj fazi lečenja.

Bol u kolenima

Bol u kolenima

Bol u kolenima je česta u srednjem dobu i poznijim godinama, naročito kod žena. Direktna je posledica degerativnih promena, najpre na hrskavici, a zatim i na kostima. Postepeno se hrskavica zgloba kolena troši, vodeći oštećenju koje se naziva gonartroza.

Uzrok degerativnih promena ne samo kolena, već i ostalih zglobova nije poznat. Verovatno postoji uticaj više faktora koji se prepliću. Najpre se hrskavica zgloba istanjuje, da bi kasnije potpuno nestala, ostavljajući kosti da se grubo taru pri pokretima. Hrskavica se troši, ali se i izgrađuje, te stepen oštećenja zgloba zavisi od toga koji je proces izraženiji. Razgradnju hrskavice ubrzavaju citokini, a njenu sintezu podstiču faktori rasta.

Promene na hrskavici prate promene na kostima. Na njihovim ivicama se stvaraju koštani izraštaji u obliku trnova (osteofiti), koji ograničavaju pokretanje zglobova. U kostima nastaju mali prelomi i ciste.

Za oboljenje kolena smatra se da postoji i nasledan faktor, mada nije pronađen gen koji je za to odgovoran. Gojaznost je takođe jedan od negativnih faktora bolova u kolenima, a ako se javlja još u mladosti, znak je da će ta osoba kasnije u životu verovatno imati bol u kolenima. Zato smanjenje telesne težine smanjuje i rizik od ovog oboljenja. Neke profesije su posebno rizičnije da obole od ove bolesti, poput parketara koji se konstantno oslanjaju na kolena. Nošenje neudobne obuće takođe ima negativan uticaj. Gonartroza se najčešće javlja kod žena posle menopauze zbog nedostatka hormona estrogena, dok supstituciona terapija ovim hormonom smanjuje rizik.

Bolovi u kolenima najčešće se javljaju pri hodanju po neravnom terenu i silaženju niz stepenice. Bolu obično predhodi povremeno pucketanje u kolenima. U težim slučajevima, pri hodu koleno može da se ukoči, a može doći i do deformiteta u vidu X ili O nogu. U najtežim slučajevima postoji nemogućnost potpunog ispružanja ili savijanja noge u kolenu.

Dijagnoza se postavlja na osnovu postojanja karakterističnih tegoba i rendgenskog nalaza. Laboratorijske analize daju normalan rezultat, sem u slučaju kada je oboljenje kolena posledica reumatoidnog artrita ili gihta. Na rendgenskom snimku se vidi suženje zglobnog prostora, osteofiti, subhondralna skleroza kosti i ciste u kostima. Ne postoji podudarnost između rendgenskog nalaza i inteziteta tegoba. Promene mogu da budu jako izražene, a da čovek nema tegobe i obrnuto, da su tegobe jako izražene, dok je rendgenski nalaz sasvim oskudan. Magnetnom rezonancom (MR) se uočavaju početne promene u zglobovima. Njome se može izmeriti debljina hrskavice, što je bitno za ocenu napredovanja bolesti i uspeha terapije.

Ne postoji lečenje koje može da zaustavi degenerativni proces, ali je moguće smanjiti tegobe i popraviti funkciju zgloba. Neophodno je smanjenje telesne težine obolele osobe i izbegavanje dugotrajnog stajanja i ostalih prinudnih položaja tela.

Jedna od terapija je i ubacivanje raznih medikamenata i tečnosti direktno u zglob kolena. Ista smanjuje bol i popravlja funkciju zgloba. Do poboljšanja dovodi fizikalna terapija, banjska terapija i medikamentozna terapija kombinovana sa vežbanjem. Povećava pokretljivost kolena i jača snagu mišića, čime koleno biva rasterećeno i manje bolno. Od hirurških metoda, najjefikasnija je zamena zgloba kolena veštačkim.

Deformacija kičme kod dece

Deformacija kičme kod dece

Deformacija kičme kod dece

Svake godine pri sistematskim pregledima u školama, uočava se povećan broj dece sa promenama na koštano zglobnom mišićnom sistemu. Ove promene su u rasponu od lošeg telesnog držanja do najtežih deformiteta.

Najčešći uzroci lošeg telesnog držanja kod dece su: konstitucija, nasledni faktori, smanjena otpornost tkiva na mehaničko opterećenje, umanjena fizička aktivnost i dr.

Na sve ove faktore osim nasledne, možemo i moramo preventivno delovati.

Nekada su se deca u nedostatku savremene tehnike, u punoj meri prepuštala fizičkoj igri (od žmurke do igranja loptom). Ta vremenska i kontinuirana fizička aktivnost je obezbeđivala pravilan razvoj koštano-zglobnog sistema.

Danas deca više vremena provode sedeći za kompjuterom, televizorom, tako reći sa prinudnim položajem tela, što na neutrenirane i slabašne mišiće deluje na način da su oni nesposobni da očuvaju pravilan položaj kičme i drugih delova koštano zglobnog sistema, i to je glavni uzrok krivljenja istih.

Pravilno telesno držanje u uspravnom stanju izgleda ovako:

  • Glava se nalazi u produžetku kičmenog stuba, s pogledom napred.
  • Grudi su blago ispupčene, ramena malo zabačena i na istoj visini.
  • Posmatran sa strane, kičmeni stub pokazuje već pomenute tri blage krivine u vratnom, grudnom i slabinskom delu.
  • Noge se, kad su sastavljene, mogu dodirivati celom svojom unutrašnjom stranom.
  • Stopala imaju unutrašnji svod.
  • Ruke stoje slobodno opušteno niz telo.
  • Posmatran sa zadnje strane, kičmeni stub je u celoj svojoj dužini prav, od potiljka do svog završetka, i deli telo na dve podjednake simetrične polovine.

Lečenje deformiteta kičme kod dece

Najčešći deformiteti kod dece su kifoza, skolioza, kifoskolioza, deformiteti stopala, deformiteti kolena. Treba napraviti razliku između kifoze i skolioze, i kifotičnog i skoliotičnog držanja. Kifoza i skolioza spadaju u deformitete kičme, dok ova držanja ne moraju biti deformiteti.

Svi ovi deformiteti mogu biti izolovani kao takvi, a mogu biti u sklopu drugih oboljenja.

Najdelotvornije lečenje ovih stanja su fizikalne vežbe, koje ordinira lekar fizijatar, a sprovode fizioterapeuti.

  • Kod kifoze se sprovode simetrične vežbe posture
  • Kod skolioze se ordiniraju asimetrične vežbe posture. Prvo se kreće sa simetričnim vežbama koje ojačavaju mišiće, pa tek onda sa asimetričnim, ukoliko mišići već nisu ojačani.

Napomena: Ako je skoliotična krivina veća od 30%, trebalo bi proceniti da li je potreban pregled ortopeda, što svakako zavisi i od uzrasta.  

  • Kod deformiteta stopala rade se vežbe za stopala
  • Kod deformiteta kolena fizioterapeuti sa decom rade vežbe za kolena
  • Kod beba koje imaju tortikolis (skraćenje mišića sa nagnutošću glave i vrata na jednu stranu i rotacije lica na suprotnu stranu) sprovode se vežbe za tortikolis