Kakav treba da bude idealan fizijatar i njegov način razmišljanja? Šta ga to čini pravim lekarom i koje su glavne osobine koje treba da ima da bi pomogao svakom pacijentu da živi kvalitetnije? Kako fizijatar može da skrati vreme pacijentu koji “luta” od lekara do lekara? Evo odgovora!
Najosnovnija vodilja u radu fizijatra kao stručnog lica, ali i čoveka, jeste da tegobe kod pacijenta ne posmatra kao izolovan simptom, vec da sagledava čoveka kao celinu.
Da bismo vam predočili o čemu govorimo, ovde ćemo na praktičnom primeru navesti razmišljanje fizijatra u slučaju tegoba u skočnom zglobu i stopalu.
Tegobe u skočnom zglobu i stopalu mogu biti brojne:
- bol,
- osećaj trnjenja, pečenja, mravinjanja,
- lokalno povećanje temperature te regije,
- crvenilo,
- otečenost…
Kao i kod svih tegoba, tako i ovde treba postaviti dijagnozu.
Kreće se od anamneze, koja podrazumeva opšta pitanja – kada su krenule tegobe, da li je postojala povreda, da li postoje slične tegobe na ostalim zglobovima (na drugom stopalu, na šakama…), da li su tegobe izraženije prilikom pokreta ili određenog dela dana. Od pacijenta se traži da opiše simptome, uzima se porodična anamneza itd.
Zatim se gleda da li postoji otok, crvenilo, promene na koži, deformiteti…
Odabir načina pregleda zavisi od dobro uzete anamneze. Tako, u zavisnosti od podataka koje smo dobili od pacijenta i posmatranja, fizijatar određuje sledeće korake:
- Procena lokalne temperature kože navedene regije, koja se poredi sa drugim stopalom,
- Ispitivanje osetljivosti na dodir (palpatorna osetljivost),
- Vršenje testova za ligamente, nerve (kompresivne neuropatije, razmatranje polineuropatije), pregled Ahilove tetive
- Pregled donjeg dela leđa, pregled krvnih sudova, razmatranje prisustva neke vrste reumatizma – zapaljenskog, degenerativnog, vanzglobnog – giht, petni trn, plantarni fascitis…
Na osnovu svih ovih koraka, lekar ide ka dijagnozi i ako postoji potreba, pravi odabir daljih dijagnostičkih procedura – laboratorijskih nalaza i/ ili snimaka – UZ, RTG, CT, NMR, Color Doppler krvnih sudova.
Ono što je takođe veoma važno, fizijatar po proceni zahteva pregled lekara drugih specijalnosti – reumatologa, interniste, neurologa, ortopeda, vaskularnog hirurga…
U najvećem broju slučajeva, lečenje podrazumeva fizikalnu terapiju koju prepiše lekar fizijatar.
Na osnovu ovog konkretnog primera može se videti da je uloga fizijatra u medicini od izuzetne važnosti. Fizijatar pored svog specijalistickog znanja u lečenju raznih oboljenja na lokomotornom sistemu, treba da poznaje određene segmente drugih specijalističkih grana medicine, da se samim tim brže dijagnostikuje problem, da pacijent “ne luta” i ne gubi vreme, da se ranije otpočne lečenje i posledično, zbog svega navedenog, ubrza rehabilitacija.
U nekom od narednih tekstova na našem blogu moći ćete da pročitate više o lečenju jedne od najčešćih gore navedenih tegoba.