Iz godine u godinu, broj dece sa problemima kičme sve više raste. Od svih oboljenja kičmenog stuba, najprisutnije su kifoza i skolioza. Stoga ćemo se u ovom tekstu osvrnuti na ova dva deformiteta, njihove simptome, dijagnozu, moguće komplikacije kao i načine lečenja.

ANATOMIJA ZDRAVE KIČME

Kičma ima 33 – 34 pršljena, od kojih su 7 vratnih, 12 grudnih, 5 slabinskih, 5 sakralnih i 4 – 5 trtičnih spojenih u jednu kost.

Posmatran u frontalnoj ravni, kičmeni stub je uglavnom prav. U sagitalnoj ravni prisutne su četiri fiziološke krivine: cervikalna lordoza, torakalna kifoza, lumbalna lordoza i sakralna kifoza.

Pored pršljenova, međupršljenskih diskusa i fibroznih veza, za statiku kičmenog stuba odgovoran je i tonus leđne i trbušne muskulature.

DINAMIKA KIČMENOG STUBA

Pokreti trupa su:

• fleksija: vrši se u sagitalnoj ravni oko frontalne osovine; pokret obezbeđuju parni mišići istovremenom kontrakcijom fleksora glave i vrata, a pridružuju im se mišići pregibači trupa
• ekstenzija: izvodi se u istoj ravni, oko iste ose u suprotnom smeru; istovremeno se kontrahuju ekstenzori glave i vrata, a pridružuju im se ekstenzori trupa
• laterofleksija: predstavlja pokret savijanja trupa na jednu ili drugu stranu; izvodi se u frontalnoj ravni oko sagitalne osovine; vrše je fleksori i ekstenzori jednovremenom konrakcijom sa iste strane
• torzija: predstavlja pokret u horizontalnoj ravni oko vertikalne osovine; vrši se u vratnom delu i to fleksorima iste strane i ekstenzorima suprotne strane istovremenom kontrakcijom

 

KIFOZA

Kifoza je jedan od čestih deformiteta kičme u dečijem uzrastu, naročito u fazi naglog rasta i razvoja.  Češće nastaje kod gojazne dece, kao i kada su redukovane fizičke aktivnosti.

Kifoza je deformitet kičmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom (ispupčenjem) prema nazad. Normalan kičmeni stub ima fiziološku kifozu torakalnog (grudnog) dela, nefiksiranu, u vrednosti od 20 –40 stepeni, sa vrhom krivine u predelu petog TH (torakalnog, odnosno grudnog) pršljena.

Dijagnoza kifoze se postavlja na osnovu:

• Anamneze – da li su postojali slični slučajevi u porodici, kada je primećeno krivljenje kičme, da li postoji bol, temperatura
• Kliničkog pregleda – veličina kifoze i njena lokalizacija, stepen korektibilnosti i rigidnosti, stanje kože kifotične krivine; Adamsov test ili test pretklona sa strane (angulirana ili ravnomerna kifoza); osnovni neurološki pregled (motilitet, senzibilitet); insistira se na fleksibilnosti krivine u ležećem položaju ili pregledom na ivici kreveta
• RTG, CT, NMR (rentgenski snimci, CT skener, magnetna rezonanca)

 

VRSTE KIFOZE

• Funkcionalna (nestrukturalna) – reduktibilna, pasivno se koriguje, u ležećem položaju se gubi; pacijenti su astenične građe, sa oslabljenim mišićnim tonusom
• Strukturalna – ireduktibilna – ne nestaje u ležećem položaju; RTG pokazuje promene na pršljenovima u smislu uklinjenosti; pokretljivost kičme je redukovana ili izgubljena
• Kongenitalna – ona sa kojom se dete rađa, nastaje usled nepravilnog razvoja pršljenskog tela
• Konstituciona – u porodicama koje kroz generacije imaju članove sa hiperkifozom; u detinjstvu se smatra da je reč o lošem držanju; početkom puberteta progrediraju i fiksiraju se; na kraju koštanog rasta se stabilizuju
• Posturalna – loše držanje, i to infantilna (do 4. godine), juvenilna (od 4. godine do puberteta – nema deformiteta, fleksibilna je) i adolescentna (u pubertetu)
• Idiopatska – pogoršanje krivine je naročito izraženo u početku puberteta pa do završetka skeletnog rasta; bolova nema
• Kifoza kod ostalih poremećaja – tuberkuloza, gnojne upale, RA (reumatoidni artritis), rahitis, osteomalacija, progresivna mišićna distrofija

 

Poseban entitet je ŠOJERMANOVA BOLEST, koja nastaje između 12. i 15. godine. U kifotičnu krivinu je zahvaćeno najmanje 3 do 5 pršljenova torakalne kičme, čiji su korpusi uklinjeni više od 5 do 10 stepeni.

Kod ove bolesti, pored navedenih RTG promena, postoji i suženje intervertebralnih prostora i iregularnost platoa korpusa, odnosno epifizne ploče su neravne i često probijene SCHMORL-ovim čvorovima koji predstavljaju prolabirane nucleus pulposus-e iz intervertebralnih diskusa u tela pršljenova.

Fleksibilnost kičme je promenljiva i prisutni su bolovi. Etiologija je nepoznata. Lečenje može da bude konzervativno, odnosno vežbanjem kod skeletno nezrelih pacijenata, kod krivina do oko 40 stepeni i manjim uklinjenjem. Od 40 do 60 stepeni, a nekada i više, potrebna je ortoza ili operativno lečenje uz, naravno, podrazumevani pregled ortopeda.

LEČENJE KIFOZA

Sa lečenjem kifoza potrebno je krenuti što ranije kako ne bi došlo do progresije krivine i nepovoljnih metoda lečenja.

Lečenje je:

• Konzervativno – Fizikalna terapija – kineziterapija, termo, elektro, hidro terapija
• Ortoze (mideri)
• Operativno

Cilj terapije – elastično razgibavanje i istezanje kičme, jačanje i istezanje mišića grudnog koša, istezanje mišića zadnje lože natkolenica, smanjenje prednjeg nagiba karlice i korekcija lumbalne lordoze, korekcija kifotične krivine.

Kifoza jeste čest deformitet kičme u dečjem uzrastu, ali pravovremenom dijagnozom, adekvatnim i kontinuiranim lečenjem, moguća je dobra korekcija, uz obavezno praćenje, sve do završetka skeletnog rasta.

SKOLIOZA

Skolioza predstavlja deformitet kičmenog stuba u horizontalnoj i frontalnoj ravni. Može da bude:

• Strukturalna
• Idiopatska – infantilna (od 0 do 3 godine), juvenilna (od 3 do 10 godine) i adolescentna (preko 10 godina)
• Neuromuskularna (miopatska) – kod artrogripoza, mišićnih distrofija, kongenitalnih disproporcija vlakana, kongenitalne hipotonije, distrofične miotonije
• Kongenitalna – na bazi urođene deformacije pršljena (hemivertebra)
• Neurofibromatoza
• Mezenhimalni poremećaji (Maran sindorm, Ehler- Danlos sindrom)
• Reumatsko oboljenje
• Trauma (prelomi i hirurška)
• Ekstraspinalne kontrakture (nakon empijema, opekotina)
• Osteohondrodistrofija (distrofijska patuljastost, mukopolisaharoidoza, displazije)

 

DIJAGNOZA SKOLIOZE

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, RTG, NMR, CT.

Anamneza

Usmerena je prema postojanju sličnih deformacija u porodici, prisustvu drugih bolesti. Obraća se pažnja na subjektivne tegobe deteta u odnosu na deformitet, prisustvo bola, drugih neuroloških simptoma, stanje kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Kod dece u pubertetu utvđuju se znaci sazrevanja:

• kod devojčica – razvijenost grudi, pojava i stepen pubične maljavosti, vreme menarhe
• kod dečaka – pojava izražene maljavosti, stepen razvoja polnih organa

 

Klinički pregled

Krivudav tok processus spinosus-a, niži položaj ramena na strani konkaviteta, denivelacija lopatica, asimetrija trouglova stasa (Lorencov trougao), viši položaj jedne ilijačne kosti, hipotrofija mišića na konkavnoj strani.

Pregled se započinje inspekcijom kože: obraća se pažnja na prisustvo mrlja boje bele kafe, mekih tumora kože (neurofibromatoza), zatim pigmentaciju, hipertrihozu, foveu sacralis, asimetriju glutealnih brazdi (OSD), veće ožiljne promene mekog tkiva koje mogu da povuku osovinu kičme. Prati se nagib karlice, jer kosa karlica može dati kraću nogu, zatim kontrakture mišića što je rezultat malpozicije koja može biti udružena sa infantilnom skoliozom.

Vrši se i pregled stopala (ekskavatus).

Hipermobilnost i ukočenje zglobova može ukazivati na postojanje drugih sindroma ili oboljenja.

Zatim se radi POLOŽAJ PRETKLONA (ADAMSOV TEST): pri postojanju deformacije pojavljuje se paravertebralna izbočina (rebarna grba u torakalnom predelu).

Fleksibilnost trupa se procenjuje pasivnim i aktivnim savijanjem pacijenta na jednu i drugu stranu lateralno.

Balans glave u odnosu prema karličnom predelu: visak se spušta od processus spinosus C7 i meri se odstojanje na desnu i levu stranu u cm od glutealne brazde (C i CT krivine od okcipitalnog izbočenja visak)

Dalje, RTG pokazuje krivinu čiji se stepen može izmeriti posebnom metodom.

 

LEČENJE SKOLIOZE

Lečenje može biti:

1. Konzervativno (do 20 stepeni) pre koštane zrelosti – termoterapija, kineziterapija, elektroterapija, hidroterapija. RAZLOZI za ovo lečenje su:

• da zaustavi progresiju
• da koriguje skoliotičnu krivinu koliko je moguće
• da ne dozvoli da ugao krivine na kraju koštanog rasta bude veći od 40° – 50°
• da se izbegne operativno lečenje
• da se na vreme otkriju rezistentni slučajevi na neoperativno lečenje i usmere na operativno

2. Ortopedsko (od 30 stepeni) pre koštane zrelosti – longitudinalna trakcija, mideri, ortoze, fizikalna terapija

3. Hirurško (od 40 stepeni) pre ili posle koštane zrelosti.

 

KOMPLIKACIJE SKOLIOZE

• estetski problem
• narušena funkcija lokomotornog aparata: hodanje, sedenje, nošenje tereta, zamor
• smanjenje vitalnog kapaciteta pluća
• opterećenje desnog srca (cor pulmonale)
• poremećaj opšteg stanja: hipotrofija, slaba uhranjenost, anemija, hiatus hernia
• bol u leđima
• oštećenje perifernih nerava zbog kompresije korenova
• kompresija kičmene moždine sa konsekutivnom paraplegijom

 

Ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr Vergaš ima dugogodišnje iskustvo u lečenju kifoze i skolioze kod dece. Za svako dete planiramo individualni program korektivnih vežbi, a ordinacija poseduje i salu u kojoj se sprovode grupne preventivne i korektivne vežbe. Ukoliko posumnjate da vaše dete ima neki deformitet kičme, javite nam se i zakažite pregled.