Osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje se odlikuje smanjenjem koštane mase i promenama u mikroarhitektonici kosti, što za posledicu ima povećanu sklonost ka prelomima.
Otprilike svaka druga žena i svaki četvrti muškarac starosne dobi iznad 50 godina razviće prelom uzrokovan osteoporozom tokom ostatka svog života.
Rizik od nastanka nove frakture je veći kod pacijenata koji su već imali frakturu, posebno kod onih sa ponovljenim vertebralnim frakturama (preloma pršljena).
TIPOVI OSTEOPOROZE
Osteoporoza može biti primarna i sekundarna. Primarna je idiopatska, postmenopauzalna, senilna. Sekundarna može nastati kao posledica raznih drugih oboljenja (endokrinih, reumatskih, gastrointestinalnih…), dugotrajne primene kortikosteroida itd.
DIJAGNOSTIKA OSTEOPOROZE
Na osnovu dobro uzetih anamnestičkih podataka od strane lekara (naročito ako su u pitanju prelomi kod starijih osoba), donosi se odluka o tome da li pacijenta treba slati na ispitivanje da li je osteoporoza prisutna. Ispitivanje je u vidu osteodenzitometrije, odnosno snimanja gustine koštane mase gde se utvrđuje da li je osteoporoza ili osteopenija (blaži oblik razređenja kosti) prisutna, da li postoji rizik nastanka preloma itd.
Dopuna ovom ispitivanju su i razni laboratorijski parametri (krvna slika, koncentracija vitamina D u krvi, kalcijuma, bubrežne i jetrine funkcije, provera raznih hormona – štitne i paraštitne žlezde itd.).
LEČENJE OSTEOPOROZE
Na osnovu svih navedenih ispitivanja, ako se utvrdi da je osteoporoza prisutna, donosi se odluka o daljem lečenju. Lekar treba da proceni koji su pregledi ostalih specijalnosti potrebni – fizijatra, reumatologa, endokrinologa, ortopeda…
Fizikalne procedure koje se najčešće primenjuju su niskofrekventno naizmenično magnetno polje i interferentne struje, a od kineziterapijskog (vežbačkog) programa razne vežbe koje treba sprovoditi u cilju prevencije i lečenja osteoporoze.
Osteoporoza je oboljenje kod koga su posebno važne fizikalne vežbe za jačanje mišića ekstenzora leđa. One se sprovode u cilju postizanja pravilne posture i podrške, kao i stabilnosti kičmenog stuba. Ovaj tip vežbi povećava koštanu gustinu i smanjuje rizik od preloma.
Savetuju se vežbe sa doziranim otporom, kratkim brzim pokretima, skakutanje, pešačenje brzim ritmom, vežbe koordinacije, balansa i ravnoteže, kao i promena loših životnih navika koje su faktor rizika za frakture.