• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča,
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Bol u kolenu – uzroci i lečenje

Bol u kolenu – uzroci i lečenje

Većina ljudi se bar jednom u životu požalila na bol u kolenu. Budući da je koleno najsloženiji zglob u našem telu, za bolove u ovom delu tela je potrebno napraviti detaljan pregled zgloba.

Posle uzete anamneze od pacijenta, ovaj pregled podrazumeva posmatranje – da li je koleno otečeno, crveno ili ima nekih promena na koži. Zatim se radi procena toplote otvorenim dlanom ili aparatom, i poređenje sa temperaturom drugog kolena, procenjuje se i palpatorna osetljivost, meri se obim pokreta i izvode se razni testovi.

Najčesće povrede i oštećenja u samom kolenu mogu poticati od kostiju i zglobne hrskavice, ligamenata, meniskusa i dr. Na osnovu dobro uzete anamneze i detaljnog pregleda navedenih struktura, dobija se dijagnoza koja nekad mora biti upotpunjena objektivnim procedurama, odnosno snimcima (RTG, UZ, CT, MR) i laboratorijskim analizama. Na osnovu svega dobijenog donosi se plan o lečenju.

Ne treba nikako zanemariti činjenicu da bol u kolenu može da vodi poreklo i od donjeg dela leđa, koji u određenim slučajevima takođe treba pregledati, kao i kod nekih stanja kao sto su artritis, giht i druge sistemske bolesti.

Zato je, kao i za svaku izolovanu tegobu, ponekad potrebno šire posmatranje problema, a sve radi precizne dijagnostike i pravilnog lečenja.

Bol u kolenu se pravovremenom reakcijom može uspešno izlečiti. Fizikalna medicina i rehabilitacija je osnova u lečenju kolena. U našoj ordinaciji, pored brojnih procedura fizikalnog lečenja (svi oblici elektroterapije, terapija ultrazvukom, laserom, magnetom, VAKUSAK terapija), možete zakazati i pregled ortopeda. On dalje, shodno stanju kolena, može da aplikuje različite lekove i supstance putem injekcije u sam zglob.

Bol u kolenima

Bol u kolenima

Bol u kolenima je česta u srednjem dobu i poznijim godinama, naročito kod žena. Direktna je posledica degerativnih promena, najpre na hrskavici, a zatim i na kostima. Postepeno se hrskavica zgloba kolena troši, vodeći oštećenju koje se naziva gonartroza.

Uzrok degerativnih promena ne samo kolena, već i ostalih zglobova nije poznat. Verovatno postoji uticaj više faktora koji se prepliću. Najpre se hrskavica zgloba istanjuje, da bi kasnije potpuno nestala, ostavljajući kosti da se grubo taru pri pokretima. Hrskavica se troši, ali se i izgrađuje, te stepen oštećenja zgloba zavisi od toga koji je proces izraženiji. Razgradnju hrskavice ubrzavaju citokini, a njenu sintezu podstiču faktori rasta.

Promene na hrskavici prate promene na kostima. Na njihovim ivicama se stvaraju koštani izraštaji u obliku trnova (osteofiti), koji ograničavaju pokretanje zglobova. U kostima nastaju mali prelomi i ciste.

Za oboljenje kolena smatra se da postoji i nasledan faktor, mada nije pronađen gen koji je za to odgovoran. Gojaznost je takođe jedan od negativnih faktora bolova u kolenima, a ako se javlja još u mladosti, znak je da će ta osoba kasnije u životu verovatno imati bol u kolenima. Zato smanjenje telesne težine smanjuje i rizik od ovog oboljenja. Neke profesije su posebno rizičnije da obole od ove bolesti, poput parketara koji se konstantno oslanjaju na kolena. Nošenje neudobne obuće takođe ima negativan uticaj. Gonartroza se najčešće javlja kod žena posle menopauze zbog nedostatka hormona estrogena, dok supstituciona terapija ovim hormonom smanjuje rizik.

Bolovi u kolenima najčešće se javljaju pri hodanju po neravnom terenu i silaženju niz stepenice. Bolu obično predhodi povremeno pucketanje u kolenima. U težim slučajevima, pri hodu koleno može da se ukoči, a može doći i do deformiteta u vidu X ili O nogu. U najtežim slučajevima postoji nemogućnost potpunog ispružanja ili savijanja noge u kolenu.

Dijagnoza se postavlja na osnovu postojanja karakterističnih tegoba i rendgenskog nalaza. Laboratorijske analize daju normalan rezultat, sem u slučaju kada je oboljenje kolena posledica reumatoidnog artrita ili gihta. Na rendgenskom snimku se vidi suženje zglobnog prostora, osteofiti, subhondralna skleroza kosti i ciste u kostima. Ne postoji podudarnost između rendgenskog nalaza i inteziteta tegoba. Promene mogu da budu jako izražene, a da čovek nema tegobe i obrnuto, da su tegobe jako izražene, dok je rendgenski nalaz sasvim oskudan. Magnetnom rezonancom (MR) se uočavaju početne promene u zglobovima. Njome se može izmeriti debljina hrskavice, što je bitno za ocenu napredovanja bolesti i uspeha terapije.

Ne postoji lečenje koje može da zaustavi degenerativni proces, ali je moguće smanjiti tegobe i popraviti funkciju zgloba. Neophodno je smanjenje telesne težine obolele osobe i izbegavanje dugotrajnog stajanja i ostalih prinudnih položaja tela.

Jedna od terapija je i ubacivanje raznih medikamenata i tečnosti direktno u zglob kolena. Ista smanjuje bol i popravlja funkciju zgloba. Do poboljšanja dovodi fizikalna terapija, banjska terapija i medikamentozna terapija kombinovana sa vežbanjem. Povećava pokretljivost kolena i jača snagu mišića, čime koleno biva rasterećeno i manje bolno. Od hirurških metoda, najjefikasnija je zamena zgloba kolena veštačkim.