• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča,
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Diskus hernija

Diskus hernija

Diskus hernija je jedno od najčešćih oboljenja kičmenog stuba. Može se javiti u svim životnim dobima i kod oba pola, ali je najzastupljenija kod osoba u najproduktivnijem periodu života, između tridesete i pedesete godine starosti.

Diskus hernija nastaje kada se međupršljenski disk koji se nalazi između dva kičmena pršljena pomeri iz svog ležišta i dovede do pritiska na živac ili kičmenu moždinu. Pomeranje (prolaps) diska se može desiti na bilo kom delu kičme, ali se najčešće javlja na vratnom ili lumbalnom delu.

Šta su diskovi

Diskovi (Discus intervertebralis) su zapravo meki delovi koji se nalaze između pršljenova i koji, naslagani jedan na drugi, čine našu kičmu. Sastoje se od mekog, želatinoznog jedra (Nucleus pulposus-a), koje je okruženo snažnim fibroznim prstenom (Annulus fibrosus-om). Bez diskova, kičma bi se sastojala samo od pršljenova i samim tim ne bi bila savitljiva. Diskovi su ti koji našu kičmu čine pokretljivom i koji nam omogućavaju kretanje.

O pojavi diskus hernije govorimo kada meki deo diska iskoči iz svog ležišta i probije fibrozni prsten, te tako uđe u kičmeni kanal. Na taj način, disk pritiska nerv i može stvarati bol, slabost i ukočenost tog dela tela.

Važno je reći da tokom starenja i usled neaktivnog načina života diskovi gube deo svoje tečnosti koja ih čini savitljivim, i na taj način postaju ravniji i tvrđi. Ovaj proces, poznat kao degeneracija diska – počinje prilično rano u životu, a napreduje sa godinama.

Tipovi diskus hernije

Tipovi diskus hernije su:

  • ispupčenje (bulging),
  • prekid anularnog prstena (hernijacija) i
  • sekvestracija (kada sadržaj može spontani da se resorbuje).

Lokacije diskus hernije

  • Posterolateralna
  • Foraminalna
  • Centralna (kod ovog tipa diskus hernije može doći do nemogućnosti zadržavanja mokraće i stolice – tada je jako bitna rana dijagnostika i neophodno je hirurško lečenje)
  • Degeneracija samog diska

Uzroci diskus hernije

Uzroci ovog oboljenja mogu biti brojni. U mlađem dobu, to su uglavnom povrede, a kasnije, usled slabljenja savitljivosti diska, čak i napor poput podizanja tereta, fizičkog posla, savijanja i raznih drugih svakodnevnih aktivnosti može dovesti do pojave diskus hernije.

Ovde ćemo podeliti uzroke po njihovoj važnosti, odnosno učestalosti:

Godine života

Kao što smo već rekli, sa starenjem dolazi do češćih degeneracija diskova, te su osobe od 35+ godina sklonije razvoju ovog oboljenja.

Traume i povrede

Povrede i traume su drugi najčešći uzrok diskus hernije. To mogu biti učestale povrede manjeg intenziteta, podizanje teškog tereta, sportske povrede, saobraćajne nesreće ili padovi.

Pol

Smatra se da su muškarci oko dva puta skloniji pojavi diskus hernije, pogotovo u lumbalnom delu kičme.

Fizički zahtevan posao

Osobe koje rade na težim fizičkim poslovima koji podrazumevaju podizanje tereta, savijanje i neprirodan položaj tela su podložnije diskus herniji. U poslednje vreme, međutim, sve češće se lekaru javljaju i ljudi koji rade za računarom i koji usled dugog sedenja i nekretanja doživljavaju bolove, ukočenost i druge simptome povezane sa diskus hernijom.

Gojaznost

Prekomerna težina povećava verovatnoću da će osobe doživeti herniju u lumbalnom delu kičme, a imaju čak 12 puta veću verovatnoću da će im se diskus hernija posle određenog vremena povratiti (tzv. rekurentna diskus hernija).

Nasledni faktor

Medicinska literatura potvrđuje naslednu sklonost ka degeneraciji diska, što posledično vodi i ka pojavi diskus hernije.

Simptomi diskus hernije

Simptomi ove bolesti se uveliko razlikuju, zavisno od položaja i veličine diskus hernije. Ako hernija ne pritiska živac, pacijent ne mora imati nikakav bol ili on može biti slabog intenziteta. Ako pritiska, može doći do bolova, utrnulosti ili slabosti u delu tela do kojeg nerv putuje. Obično herniji prethodi jedna ili više epizoda bola u leđima.

Lumbalna hernija – bol može biti fokusiran samo na donji deo leđa, ali češće dolazi do propagacije tegoba duž noge – išijasa. U tom slučaju dolazi do simptoma poput bola, peckanja, trnjenja i neosetljivosti koja ide do određenog dela noge, pa sve do stopala. Tegobe mogu biti duž obe ili jedne noge. Bol se može pogoršati tokom sedenja ili stajanja, a ispravljanje noge na zahvaćenoj strani takođe može pojačati bol.

Cervikalna (vratna) hernija uključuje tegobe koje mogu biti u vratu, predelu lopatica, ramenima, duž obe ili jedne ruke, šakama (pacijent može osećati sve ili nešto od navedenih simptoma – bol, trnjenje, žarenje, mravinjanje…).

Bol koji osećaju ljudi sa bilo kojom vrstom diskus hernije se takođe može pojačati usled kašljanja, kijanja ili pomeranja u određene položaje. Može doći i do spazama ili slabosti mišića, vrtloglavice (kod vratne diskus hernije), izmenjenih refleksa i gore pomenutih nemogućnosti kontrole bešike i creva (što zahteva hitnu medicinsku intervenciju).

Lečenje diskus hernije

Da bi se ovo oboljenje lečilo, neophodno je uraditi dobru dijagnostiku. Ona svakako podrazumeva pregled lekara fizijatra, koji će ispitati sve simptome i po potrebi ordinirati dodatne procedure – rentgen dijagnostiku, magnetnu rezonancu, elektromioneurografiju (EMNG). Takođe, a po proceni radiologa i fizijatra, potreban je pregled neurohirurga ili spinalnog ortopeda.

Većina pacijenata sa diskus hernijom ne zahteva operativno lečenje i dobro reaguje na kombinovane fizikalne procedure, lekove (antireumatike – NSAIL, analgetike, kortikosteroide) uz obavezno vođenje računa o eventualnim komorbiditetima. Takođe, pošto je osnova rehailitacije pokret, kineziterapija je jako važna komponenta lečenja svih fizijatrijskih oboljenja, pa tako i diskus hernije.

Jedna od vrlo delotvornih metoda neoperativnog lečenja diskus hernije je i TRAKCIJA KIČME na trakcionom stolu, kojom se na bezbolan način vrši povećanje međupršljenskog prostora i samim tim smanjuje pritisak na nervne korenove. Ovo je jedna od medicinskih metoda koja je vrlo tražena i popularna u celom svetu, a naša ordinacija ima dugu tradiciju u njenoj primeni.

Ukoliko imate česte bolove u vratu i leđima, degeneraciju diska ili diskus herniju, u ordinaciji Dr Vergaš možete zakazati pregled i omogućiti sebi fizikalnu terapiju prilagođenu vašem stanju. Tu smo za vas i zbog vas.

Išijas

Išijas

Išijas je upalni proces na nervu – išijadikusu. On nastaje iz više nervnih korenova u donjem delu leđa i svoj put nastavlja duž noge gde se dalje račva na dve grane – na nerv peroneus, koji, između ostalog, inerviše mišiće koji pomeraju stopalo na gore (omogućujući hod na petama) i na nerv tibialis koji, između ostalog, inerviše mišiće koji pomeraju stopalo na dole (omogućujući hod na prstima).

Upalni proces na išijadikusu se moze dešavati usled razne vrste patologije, a najčešća među njima je svakako usled oboljenja diskus hernija.

Diskusi su fibrozno-želatinozna tela koja se nalaze ismeđu kičmenih pršljenova i služe da vrše amortizaciju prilikom pokreta kičme, međusobno spajaju pršljenove, omogućavaju pokrete savijanja, rotacije i uvrtanja kičmenog stuba.

Kada dođe do pomeranja struktura diskusa, dolazi do pritiska na nervne korenove. Usled toga, javlja se upalni proces na nervnim korenovima, iz tog upalnog procesa se dalje javlja otok koji dodatno pritska nervne korenove, a upalni proces kreće da se širi duž nerva na njegovom anatomskom putu – duž ruke, ako je pritisnut nervni koren u vratnom delu kičme, ili duž noge ako je patološki proces u donjem delu leđa. Tada govorimo o nervu išijadikusu – kada se radi o išijasu.

Pacijenti mogu osećati BOL U DONJEM DELU LEĐA I DUŽ NOGE, kada govorimo o stanju koje se zove lumboišijalgija, ili samo mogu imati BOLOVE DUŽ NOGE, kada govorimo o išijalgiji, odnosno IŠIJASU.

Takođe, pored BOLOVA koji nam govore o oštećenju motornih vlakana nerva, mogu se javiti i oštećenja senzitivnog dela nerva kada pacijent oseća TRNJENJE, PECKANJE, MRAVINJANJE, ŽARENJE DUŽ NOGE.

Nerv – išijadikus može biti pritisnut sa desne strane kičmenog stuba kad se javljaju tegobe duž desne noge, ili sa leve strane kad se javljaju tegobe duž leve noge (BOLOVI,TRNJENJE,MRAVINJANJE…). Takođe, mogu biti pritisnuta oba korena, desno i levo, kada se javljaju TEGOBE DUŽ OBE NOGE.

Među najtežim komplikacijama, ako se pacijent ne javi lekaru na vreme i ne otpočne sa adekvatnom terapijom, nekad može da dođe do pada stopala što se najčešće dešava do dve nedelje nakon prvog jakog intenzivnog bola.

Pored diskusa, uzrok priklještenja išijadikusa moze da nastane i kao posledica degenerativnog reumatizma (spondiloza, artroza), zatim zbog pomeranja kičmenih pršljenova (spondilolisteza), preloma pršljenova usled povreda, ali i patoloških preloma, pre svega zbog osteoporoze ili tumora.

Zbog svega navedenog, lekar – FIZIJATAR tj. SPECIJALISTA FIZIKALNE MEDICINE I REHABILITACIJE treba da prepozna koji je uzrok nastanka išijasa, pa u skladu s tim, POSLE izvršenog pregleda da odluči da li je potrebno nešto od dalje dijagnostike (rentgen, magnetna rezonanca, elektromioneurografija, laboratorija…).

Lečenje

Kada se ustanovi dijagnoza, na primer diskus hernije, otpočinje se lečenje. Lečenje se sastoji od primena razne aparature fizikalne terapije, kao i odgovarajuće medikamentozne terapije.

Pored klasičnih procedura koje pruža FIZIKALNA TERAPIJA ( trans-elektro nervna stimulacija- TENS, interferentne struje, laseroterapija, terapija ultrazvučnim talasima, stabilna galvanizacija, odnosno elektroforeza, niskofrekventno naizmenično magnetno polje, elektrostimulacija oduzetih nerava), ORDINACIJA DR VERGAŠ poseduje i aparat za TRAKCIJU KIČME, koji je nekad neizostavni način lečenja diskus hernije.

Dakle, cilj terapije je oddekompresovati nerv koji je priklješten u donjem delu leđa i primeniti protivbolne i protivupalne procedure za išijadikus duž njegovog anatomskog puta. Cilj terapije je smanjiti tegobe i eventualne posledice nastale patološkim procesom (smanjena pokretljivost u zglobovima, oduzetost nerava, atrofija mišića…) i početi sa KINEZITERAPIJSKIM PROGRAMOM, odnosno vežbama, koji vode naši iskusni FIZIOTERAPEUTI, a na prethodni nalog FIZIJATRA.

Dakle, POKRET je glavni lek, a da bismo došli do vežbi moramo prethodno smanjiti tegobe!

U težim slučajevima, kada je diskus dosta pomeren, potreban je pregled spinalnog ortopeda, ili neurohirurga, koji će doneti odluku da li treba da se pristupi operativnom lečenju.

Prepustite se timu stručnjaka FIZIJATARA ordinacije DR VERGAŠ koji će sveobuhvatnim pristupom, vodeći računa o individualnom zdravlju pacijenta za vreme pregleda i u toku lečenja (merenjem, po potrebi, krvnog pritiska, EKG-a, gastroprotekciji) doći do pronalaska uzroka problema i otklanjanju istog, a ako to nije moguće, onda otklanjanju posledica, što dovodi do smanjenja bola i tegoba kao i poboljšanja aktivnosti dnevnog zivota.

Iskusni FIZIOTERAPEUTI ordinacije DR VERGAŠ će, kada FIZIJATAR PROCENI, indvidualno pristupiti vežbačkoj obuci pacijenta a u cilju jačanja paravertebralne muskulature, pre svega dubokih stabilizatora leđa, zatim mišića prednjeg trbušnog zida ali i cele posture kao i istezanja određenih segmenata mišića leđa, jačanje donjih ekstremiteta itd…

Takođe, treba napomenuti, da obuka pacijenta od strane FIZIOTERAPEUTA zaštitnim položajima (kako da čučne, da se okrene, da ustane iz kreveta, izađe iz auta, zauzme odgovarajući položaj prilikom kijanja i kašljanja) umnogome smanjuje mogućnost ponovne povrede nerva, što je posebno izraženo u ranoj fazi lečenja.