• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča,
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Rehabilitacija nakon skidanja gipsa kod dece

Rehabilitacija nakon skidanja gipsa kod dece

Prelomi kod dece su vrlo česti. Lečenje preloma podrazumeva imobilizaciju, tj. stavljanje gipsa. Tokom, ali i nakon skidanja gipsa sledi rehabilitacija. Njen cilj je oporavak dela tela koji se nalazi (ili se nalazio) pod gipsom, ali i održavanje/jačanje ostalih mišića na telu radi poboljšanja sveopšteg zdravstvenog stanja organizma i potpune rehabilitacije.

Najčešći prelomi kod dece

  • u zglobu lakta (suprakondilarni, lateralni kondil, radius, ulna)
  • podlaktice
  • butne kosti
  • potkolenice

Komplikacije preloma

  • Mekotkivne povrede (otok, hematom)
  • Vaskularne komplikacije (kompartment, Sudeck)
  • Neurološke komplikacije
  • Kontrakture

LEČENJE PRELOMA

Cilj lečenja je razrešiti dilemu kada započeti, kako i koliko dugo sprovoditi fizikalnu terapiju i rehabilitaciju.

Plan lečenja preloma

I faza – U toku imobilizacije

  • aktivni pokreti – distalni delovi (prsti, šake i stopala)
  • IF (interferentne) struje – kroz otvore na gipsu ili kod spoljašnjeg fiksatora
  • Vertikalizacija

II faza – Po skidanju imobilizacije

  • nega kože i rane
  • aktivni pokreti do granice bola
  • po zarastanju rane i otpadanju krasti intenzivna fizikalna terapija

III faza – Fizikalna terapija

  • Elektroterapija (IF struje, DD struje, EF lekova) za resorpciju otoka i hematoma, poboljšanje vaskularizacije i formiranje kalusa. Elektrostimulacija lediranih mišića kod neurogenih lezija i hipotrofija
  • Kineziterapija (pasivni, aktivno potpomognuti i aktivni pokreti) za povećanje obima pokreta i jačanje muskulature

IV faza

  • Laseroterapija – na bolne tačke
  • Termo – hidro – kinezi terapija
  • Radna terapija

APSOLUTNA KONTRAINDIKACIJA, odnosno ono što se NIKAKO NE SME RADITI po skidanju imobilizacije su vežbe u toploj vodi i sa morskom soli, kao i magnetoterapija kod dece ispod 14 godina.

Ne treba svako dete lečiti fizikalnim procedurama. Lekar fizijatar na osnovu pregleda donosi odluku o tome, pa ukoliko dete ima samo postimobilizacione kontrakture i hipotrofiju, dovoljna je obuka za vežbe i postepeno opterećenje.

ALI, kod prisustva hematoma i otoka, neuroloških ispada i vaskularnih komplikacija, fizikalna terapija SE SPROVODI i to što ranije, jer se time skraćuje lečenje i dovodi do kompletnog ili maksimalnog funkcionalnog oporavka.

Intenzitet vežbi zavisi od:

  • Težine preloma
  • Zarastanja
  • Dozvoljenog opterećenja od strane ortopeda

 

Lečenje traje do 3 meseca, do kada se dete oslobađa i fizičkih aktivnosti.

Išijas

Išijas

Išijas je upalni proces na nervu – išijadikusu. On nastaje iz više nervnih korenova u donjem delu leđa i svoj put nastavlja duž noge gde se dalje račva na dve grane – na nerv peroneus, koji, između ostalog, inerviše mišiće koji pomeraju stopalo na gore (omogućujući hod na petama) i na nerv tibialis koji, između ostalog, inerviše mišiće koji pomeraju stopalo na dole (omogućujući hod na prstima).

Upalni proces na išijadikusu se moze dešavati usled razne vrste patologije, a najčešća među njima je svakako usled oboljenja diskus hernija.

Diskusi su fibrozno-želatinozna tela koja se nalaze ismeđu kičmenih pršljenova i služe da vrše amortizaciju prilikom pokreta kičme, međusobno spajaju pršljenove, omogućavaju pokrete savijanja, rotacije i uvrtanja kičmenog stuba.

Kada dođe do pomeranja struktura diskusa, dolazi do pritiska na nervne korenove. Usled toga, javlja se upalni proces na nervnim korenovima, iz tog upalnog procesa se dalje javlja otok koji dodatno pritska nervne korenove, a upalni proces kreće da se širi duž nerva na njegovom anatomskom putu – duž ruke, ako je pritisnut nervni koren u vratnom delu kičme, ili duž noge ako je patološki proces u donjem delu leđa. Tada govorimo o nervu išijadikusu – kada se radi o išijasu.

Pacijenti mogu osećati BOL U DONJEM DELU LEĐA I DUŽ NOGE, kada govorimo o stanju koje se zove lumboišijalgija, ili samo mogu imati BOLOVE DUŽ NOGE, kada govorimo o išijalgiji, odnosno IŠIJASU.

Takođe, pored BOLOVA koji nam govore o oštećenju motornih vlakana nerva, mogu se javiti i oštećenja senzitivnog dela nerva kada pacijent oseća TRNJENJE, PECKANJE, MRAVINJANJE, ŽARENJE DUŽ NOGE.

Nerv – išijadikus može biti pritisnut sa desne strane kičmenog stuba kad se javljaju tegobe duž desne noge, ili sa leve strane kad se javljaju tegobe duž leve noge (BOLOVI,TRNJENJE,MRAVINJANJE…). Takođe, mogu biti pritisnuta oba korena, desno i levo, kada se javljaju TEGOBE DUŽ OBE NOGE.

Među najtežim komplikacijama, ako se pacijent ne javi lekaru na vreme i ne otpočne sa adekvatnom terapijom, nekad može da dođe do pada stopala što se najčešće dešava do dve nedelje nakon prvog jakog intenzivnog bola.

Pored diskusa, uzrok priklještenja išijadikusa moze da nastane i kao posledica degenerativnog reumatizma (spondiloza, artroza), zatim zbog pomeranja kičmenih pršljenova (spondilolisteza), preloma pršljenova usled povreda, ali i patoloških preloma, pre svega zbog osteoporoze ili tumora.

Zbog svega navedenog, lekar – FIZIJATAR tj. SPECIJALISTA FIZIKALNE MEDICINE I REHABILITACIJE treba da prepozna koji je uzrok nastanka išijasa, pa u skladu s tim, POSLE izvršenog pregleda da odluči da li je potrebno nešto od dalje dijagnostike (rentgen, magnetna rezonanca, elektromioneurografija, laboratorija…).

Lečenje

Kada se ustanovi dijagnoza, na primer diskus hernije, otpočinje se lečenje. Lečenje se sastoji od primena razne aparature fizikalne terapije, kao i odgovarajuće medikamentozne terapije.

Pored klasičnih procedura koje pruža FIZIKALNA TERAPIJA ( trans-elektro nervna stimulacija- TENS, interferentne struje, laseroterapija, terapija ultrazvučnim talasima, stabilna galvanizacija, odnosno elektroforeza, niskofrekventno naizmenično magnetno polje, elektrostimulacija oduzetih nerava), ORDINACIJA DR VERGAŠ poseduje i aparat za TRAKCIJU KIČME, koji je nekad neizostavni način lečenja diskus hernije.

Dakle, cilj terapije je oddekompresovati nerv koji je priklješten u donjem delu leđa i primeniti protivbolne i protivupalne procedure za išijadikus duž njegovog anatomskog puta. Cilj terapije je smanjiti tegobe i eventualne posledice nastale patološkim procesom (smanjena pokretljivost u zglobovima, oduzetost nerava, atrofija mišića…) i početi sa KINEZITERAPIJSKIM PROGRAMOM, odnosno vežbama, koji vode naši iskusni FIZIOTERAPEUTI, a na prethodni nalog FIZIJATRA.

Dakle, POKRET je glavni lek, a da bismo došli do vežbi moramo prethodno smanjiti tegobe!

U težim slučajevima, kada je diskus dosta pomeren, potreban je pregled spinalnog ortopeda, ili neurohirurga, koji će doneti odluku da li treba da se pristupi operativnom lečenju.

Prepustite se timu stručnjaka FIZIJATARA ordinacije DR VERGAŠ koji će sveobuhvatnim pristupom, vodeći računa o individualnom zdravlju pacijenta za vreme pregleda i u toku lečenja (merenjem, po potrebi, krvnog pritiska, EKG-a, gastroprotekciji) doći do pronalaska uzroka problema i otklanjanju istog, a ako to nije moguće, onda otklanjanju posledica, što dovodi do smanjenja bola i tegoba kao i poboljšanja aktivnosti dnevnog zivota.

Iskusni FIZIOTERAPEUTI ordinacije DR VERGAŠ će, kada FIZIJATAR PROCENI, indvidualno pristupiti vežbačkoj obuci pacijenta a u cilju jačanja paravertebralne muskulature, pre svega dubokih stabilizatora leđa, zatim mišića prednjeg trbušnog zida ali i cele posture kao i istezanja određenih segmenata mišića leđa, jačanje donjih ekstremiteta itd…

Takođe, treba napomenuti, da obuka pacijenta od strane FIZIOTERAPEUTA zaštitnim položajima (kako da čučne, da se okrene, da ustane iz kreveta, izađe iz auta, zauzme odgovarajući položaj prilikom kijanja i kašljanja) umnogome smanjuje mogućnost ponovne povrede nerva, što je posebno izraženo u ranoj fazi lečenja.

Povrede

Povrede

Najčešće vrste povreda?

Najčešće povrede lokomotornog aparata su kontuzije ili nagnječenja, a u predelu zglobova distorzije ili uganuća i luksacije ili iščašenja. Kada dođe do narušavanja integriteta kosti govorimo o frakturi ili prelomu.

Imobilizacija (stavljanje gipsa)

U najvećem broju slučajeva ovakve povrede se zbrinjavaju imobilizacijom – stavljanjem gipsa. Vremenski razmak od postavljanja do skidanja imobilizacije je upravo proporcionalan stepenu povrede.

Kod preloma dugih kostiju imobilišu se dva susedna zgloba da bi se obezbedila potpuna nepokretnost polomljene kosti, što je prvi i najvažniji uslov za srašćivanje preloma. Neposredno po postavljanju imobilizacije, subjektivne tegobe, odnosno bol, se značajno redukuju, a dalje i skroz prestaju. Obično se sledećeg dana po postavljanju imobilizacije vrši kontrola ”kako stoji gips”. Tada se posmatra kakva je cirkulacija u povređenom ekstremitetu.

Pri suviše ”stegnutom gipsu” ili na drugi način neadekvatno zbrinutom prelomu, nastupaju enormni otoci distalnih delova ekstremiteta. U tom slučaju, kao i ako je težina preloma zahtevala ”nameštanje” pre stavljanja gipsa, vrši se rendgenska kontrola i preuzimaju druge potrebne radnje. Vreme nošenja gipsa najviše zavisi od lokalizacije i težine preloma, a uticaj imaju i uzrast i opšte zdravstveno stanje povređenog.

Po skidanju imobilizacije preduzimaju se one mere čija primena će dovesti da se povređeni deo tela vrati u funkciju.

Stoga je pokret osnova svake rehabilitacije. Svakako da taj pokret treba da bude progresivno doziran. Terapijsku meru pokreta, a i drugih procedura propisuje fizijatar, a u praksi rade terapeuti.

Ono što se u najvećem broju slučajeva po skidanju imobilizacije primenjuje je rashlađivanje (alkoholnim oblogama ili na drugi način).

Imobilizacija kod preloma je neophodna da bi se omogućilo srastanje kostiju. Vreme trajanja imobilizacije treba da bude optimalno, a to znači da bude taman toliko da se stvori kalus, ali ne i da dođe do kontrakture – ukočenja u susednim zglobovima.

U imobilisanom delu je sporija razmena materija i tu se nakuplja fibrin koji može da se organizuje u vlakna, što kao rezultat ima ukočenje zgloba. Ovo je veoma često izraženo u zglobu lakta. Dokazano je da se često dese ukočenja nepovređenog lakta, ako se isti imobiliše tako da je čak potrebno provoditi terapiju i vremenski duže nego što je lakat ”bio u gipsu”.

Fizikalna terapija za povrede

Neki fizički agensi koje koristimo u terapiji kao što su interferentne struje i niskofrekventno magnetno polje ostvaruju cirkulaturno i neurogeno dejstvo, što rezultuje reparacijom tkiva – stvaranje kalusa. Druge, pak, procedure kao što su transkutana elektronervna stimulacija, diadinamične struje, laser, elektroforeza analgetika, prevashodno otklanjaju bol. Međutim, ne treba zaboraviti da je u rehabilitaciji preloma najbitnije vežbanje, radi uspostavljanja pune funkcije povređenog ekstremiteta.

Kineziterapija (vežbe)

Stoga se kineziterapija (vežbe) smatra primarnom u procesu rehabilitacije preloma. Zato treba vežbati i kod kuće. Bitno je dati pravu dozu vežbi kako se ne bi izazvale neželjene reakcije. Ukoliko se pretera sa vežbama, znak da nešto nije u redu je pojava bola i otoka.

U tom slučaju nakratko se prestaje sa vežbama, a savetujemo lokalnu aplikaciju leda – krioterapija. Trajanje masaže ledom je vremenski ograničeno što zavisi najviše od površine koju tretiramo. Posle primene leda uvijamo tretirani deo flanelom ili sličnom tkaninom. Ostvaruje se reaktivna hiperemija koja ima blagotvorno dejstvo.

Zaključak

Da zaključimo, kod svih povreda, od kontuzija do preloma, svakako treba preuzeti mere i postupke da dođe do potpunog vraćanja u funkciju povređenog dela tela. Obim terapijskog programa određuje lekar. U najblažim slučajevima ortoped daje roditeljima uputstva, koje postupke u narednom periodu treba provoditi kod kuće.

Najčešće se, pak, savetuje upućivanje kod fizijatra radi određivanja kompletne terapije. Tu je i pedijatar koji je takođe, sa svojim savetima i daljim usmeravanjem, bitna karika u timskom radu.

Dakle, timski usaglašen rad je, kao i u svakom drugom delovanju, pravi način da se ostvari cilj rehabilitacije, a to je ponovno uspostavljanje pune funkcije povređenog ekstremiteta.

Bol u vratu

Bol u vratu

Imate nesnosan bol u vratu? Obaveze vam se gomilaju? Lekovi ne pomažu? Više ne znate šta da preduzmete? Javite se u Ordinaciju Vergaš da dijagnostikujemo i rešimo Vaš bolni sindrom, kao što to radimo već više od dve decenije! Više hiljada naših zadovoljnih pacijenata to može da potvrdi!

Više o bolu u vratu možete pročitati u narednim redovima!

Bol u predelu vrata može nastati zbog više faktora. Najčešće ovaj bol osećaju osobe čiji posao zahteva višečasovni dnevni prinudni položaj tela – ljudi u IT sektoru, profesionalni vozači, frizeri, radnici na građevini i ostalim težim fizičkim poslovima, ali i dojilje, sportisti, stariji pacijenti u sklopu reumatizma itd. Uzrok bola u vratu mogu biti i razne vrste povreda.

Kao i kod svakog drugog bolnog sindroma, važno je tačno dijagnostikovati problem, odnosno razlog zbog čega se bol javlja. Svrha je otkloniti uzrok problema, a ako to nije moguće, potrebno je otkloniti posledicu što rezultira smanjenjem bola.

Uzrok nastanka bola u vratu su nepravilno držanje tela, deformiteti kičme, degenerativni reumatizam, diskusi, razne neurološke bolesti itd.

Bol u vratu može, kao takav, biti izolovan, ili udružen sa još nekim simptomima kao što su:

  • širenje bola u predeo lopatica i/ili duž gornjih ekstremiteta
  • osećaj ostalih senzacija koje nisu bol – trnjenje, osećaj mravinjanja, žarenja, paljenja u predelu vrata, lica, ruku

Prvo što se radi u tim slučajevima je pregled lekara, koji treba da proceni da li problem treba dalje dijagnostikovati određenim procedurama, kao što su RTG, MR, EMNG, krvna slika.

Vrtoglavice, omaglice, nesvestice, nagoni za povraćanjem i povraćanje takođe mogu biti u sklopu bolnog vratnog sindroma. Kod ovih stanja je posebno važna pravilna dijagnostika problema u smislu procene fizijatra da li je dalje potreban pregled neurologa, neurohirurga, otorinolaringologa, vaskularnog hirurga, interniste, kao i dalja procena ostalih dijagnostičkih procedura, kao npr. snimanje krvnih sudova vrata, mozga, MR endokranijuma itd.

Kada se dijagnostikuje problem i proceni da je pacijent za fizikalnu terapiju, a najčešće jeste, pristupa se lečenju primenom različite aparature i medikamenata. Po obezboljivanju, a u određenim slučajevima i tokom manjeg bola, pristupa se kineziterapijskom, odnosno vežbačkom programu, kada fizijatar proceni da treba otpočeti sa istim, jer osnova rehabilitacije jesu pokret i vežbe.

Fizijatrijska ordinacija Vergaš već duže od 20 godina sa velikim uspehom sanira veliki broj fizijatrijskih, reumatskih, neuroloških oboljenja. Naš tim lekara je spreman da vam u svakom trenutku i sa velikom pažnjom dijagnostikuje problem i u timu sa fizioterapeutima sprovede kvalitetno lečenje koje će vas rešiti bola i neprijatnih osećaja. Po našim stručnim metodama smo postali jedinstven brend na ovim prostorima!

Šta je vakusak terapija?

Šta je vakusak terapija?

Vakusak (Vacusac) terapija je najefikasnija metoda u lečenju svih oblika poremećaja cirkulacije. Vakusak aparat ima široko polje primene počev od lečenja posledica arterioskleroze, pušačkih nogu, dijabetičnog stopala, limfedema, otoka, proširenih vena i kapilara, slabe cirkulacije, zarastanja rana, preko ulkusa krurisa, sportskih povreda, Sudekove distrofije, gihta, reumatizma, pa do gojaznosti, osteoporoze.

Vakusak terapija je danas bitna stavka i u lečenju celulita. Vakusak terapija, kombinovana sa ultrazvukom i drugim metodama ionizacije mišića obezbeđuje izvanredno dejstvo na celulit.

Metoda se zasniva na principu kompjuterizovane masaže i limfne drenaže, negativnim pritiskom vazduha. Više o ovoj vrsti terapije možete videti na sledećem linku

Pročitaj više