• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča,
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Šta je osteoporoza?

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje se odlikuje smanjenjem koštane mase i promenama u mikroarhitektonici kosti, što za posledicu ima povećanu sklonost ka prelomima.

Otprilike svaka druga žena i svaki četvrti muškarac starosne dobi iznad 50 godina razviće prelom uzrokovan osteoporozom tokom ostatka svog života.

Rizik od nastanka nove frakture je veći kod pacijenata koji su već imali frakturu, posebno kod onih sa ponovljenim vertebralnim frakturama (preloma pršljena).

Tipovi osteoporoze

Osteoporoza može biti primarna i sekundarna. Primarna je idiopatska, postmenopauzalna, senilna. Sekundarna može nastati kao posledica raznih drugih oboljenja (endokrinih, reumatskih, gastrointestinalnih…), dugotrajne primene kortikosteroida itd.

Dijagnostika osteoporoze

Na osnovu dobro uzetih anamnestičkih podataka od strane lekara (naročito ako su u pitanju prelomi kod starijih osoba), donosi se odluka o tome da li pacijenta treba slati na ispitivanje da li je osteoporoza prisutna. Ispitivanje je u vidu osteodenzitometrije, odnosno snimanja gustine koštane mase gde se utvrđuje da li je osteoporoza ili osteopenija (blaži oblik razređenja kosti) prisutna, da li postoji rizik nastanka preloma itd.

Dopuna ovom ispitivanju su i razni laboratorijski parametri (krvna slika, koncentracija vitamina D u krvi, kalcijuma, bubrežne i jetrine funkcije, provera raznih hormona – štitne i paraštitne žlezde itd.).

Lečenje osteoporoze

Na osnovu svih navedenih ispitivanja, ako se utvrdi da je osteoporoza prisutna, donosi se odluka o daljem lečenju. Lekar treba da proceni koji su pregledi ostalih specijalnosti potrebni – fizijatra, reumatologa, endokrinologa, ortopeda…

Fizikalne procedure koje se najčešće primenjuju su niskofrekventno naizmenično magnetno polje i interferentne struje, a od kineziterapijskog (vežbačkog) programa razne vežbe koje treba sprovoditi u cilju prevencije i lečenja osteoporoze. 

Osteoporoza je oboljenje kod koga su posebno važne fizikalne vežbe za jačanje mišića ekstenzora leđa. One se sprovode u cilju postizanja pravilne posture i podrške, kao i stabilnosti kičmenog stuba. Ovaj tip vežbi povećava koštanu gustinu i smanjuje rizik od preloma. Savetuju se vežbe sa doziranim otporom, kratkim brzim pokretima, skakutanje, pešačenje brzim ritmom, vežbe koordinacije, balansa i ravnoteže, kao i promena loših životnih navika koje su faktor rizika za frakture.

Najčešće dijagnoze u fizijatriji

Najčešće dijagnoze u fizijatriji

OSTEOPOROZA

Osteoporoza je smanjenje koštane mase. Kosti postaju krte, tako da može doći do preloma, a najteže posledice su prelomi u predelu kuka.

ARTROZE ZGLOBOVA

Od artroza zglobova, navešćemo:

  1. GONARTROZA – degenerativno oboljenje kolena, koje nastaje zbog istrošenosti zglobne hrskavice, u narodu poznato kao „okoštavanje“,
  2. KOKSARTROZA podrazumeva “okoštavanje“ u kukovima,
  3. SPONDILOZA, DISKARTROZA – “okoštavanje” u kičmi,
  4. ARTROZE RAMENA,
  5. TENDINITISI, TENOSINOVITISI, EPIKONDILITISI (teniski i golferski lakat), MIJALGIJE, MIOZITISI,
  6. PETNI TRN

VERTEBROGENI SINDROMI

Ovi sindromisu promene duž kičmenog stuba. Najčešće je to:

  1. LUMBALNI SINDROM – bol u donjem delu leđa. Ako dođe do jačeg nadražaja nervnih korenova, javlja se takozvani „išijas“. Nekada IŠIJAS za posledicu ima nemogućnost kontrole pokreta stopala. Stopalo „pada“ pri hodu kao posledica „oduzimanja“ odnosno paralize nerava. Uzroci mogu biti razni patološki procesi na kičmi i to od „okoštavanja“ i „diskusa“ pa do tumora. Iz tih razloga je bitna precizna dijagnoza. U slučaju nemogućnosti zadržavanja stolice ili mokraće, hitno se treba javiti lekaru,
  2. CERVIKALNI SINDROM – bol u vratu. Ovaj sindrom se osim bolom u vratu, manifestuje i mnogim drugim simptomima (bol u potiljku, u ramenu i duž ruke, trnjenje prstiju, vrtoglavice…).

GIHT

Giht je vrsta upale zgloba – atritisa koji, kao metabolički reumatizam, traži dijetetski režim i lečenje.

POVREDE

Povrede mogu biti razne: nagnječenja (kontuzije), uganuća (distorzije), iščašenja (subluksacije i luksacije), prelomi (frakture). One zahtevaju proces lečenja koji ide od mirovanja i imobilizacije (gips) pa do fizikalne terapije.

HEMIPAREZE I HEMIPLEGIJE EKSTREMITETA I NERVA FACIJALISA

Ove tegobe se najčešćejavljajunakon moždanih udara – šlogova, te posle hospitalnog lečenja i stacionarnih rehabilitacija, zahtevaju nastavak lečenja kod kuće, odnosno u ambulantnim uslovima. Oduzetost facijalnog nerva zahteva odmah sveobuhvatnu terapiju.

ŠEĆERNA BOLEST

Pored osnovne medikamentozne terapije, šećerna bolest – dijabetes nalaže i fizičku aktivnost i sveobuhvatnu fizikalnu terapiju.

OSLABLJENA CIRKULACIJA

Slaba cirkulacija (između ostalog i limfedemi koji su jedna od posledica slabe cirkulacije) može nastati zbog raznih faktora i treba je na vreme lečiti.

BOL

Bol je zaštitni mehanizam organizma koji nastaje kao odgovor na oštećenje u najširem smislu i ne treba ga trpeti već lečiti.