• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča,
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Povrede

Povrede

Najčešće vrste povreda?

Najčešće povrede lokomotornog aparata su kontuzije ili nagnječenja, a u predelu zglobova distorzije ili uganuća i luksacije ili iščašenja. Kada dođe do narušavanja integriteta kosti govorimo o frakturi ili prelomu.

Imobilizacija (stavljanje gipsa)

U najvećem broju slučajeva ovakve povrede se zbrinjavaju imobilizacijom – stavljanjem gipsa. Vremenski razmak od postavljanja do skidanja imobilizacije je upravo proporcionalan stepenu povrede.

Kod preloma dugih kostiju imobilišu se dva susedna zgloba da bi se obezbedila potpuna nepokretnost polomljene kosti, što je prvi i najvažniji uslov za srašćivanje preloma. Neposredno po postavljanju imobilizacije, subjektivne tegobe, odnosno bol, se značajno redukuju, a dalje i skroz prestaju. Obično se sledećeg dana po postavljanju imobilizacije vrši kontrola ”kako stoji gips”. Tada se posmatra kakva je cirkulacija u povređenom ekstremitetu.

Pri suviše ”stegnutom gipsu” ili na drugi način neadekvatno zbrinutom prelomu, nastupaju enormni otoci distalnih delova ekstremiteta. U tom slučaju, kao i ako je težina preloma zahtevala ”nameštanje” pre stavljanja gipsa, vrši se rendgenska kontrola i preuzimaju druge potrebne radnje. Vreme nošenja gipsa najviše zavisi od lokalizacije i težine preloma, a uticaj imaju i uzrast i opšte zdravstveno stanje povređenog.

Po skidanju imobilizacije preduzimaju se one mere čija primena će dovesti da se povređeni deo tela vrati u funkciju.

Stoga je pokret osnova svake rehabilitacije. Svakako da taj pokret treba da bude progresivno doziran. Terapijsku meru pokreta, a i drugih procedura propisuje fizijatar, a u praksi rade terapeuti.

Ono što se u najvećem broju slučajeva po skidanju imobilizacije primenjuje je rashlađivanje (alkoholnim oblogama ili na drugi način).

Imobilizacija kod preloma je neophodna da bi se omogućilo srastanje kostiju. Vreme trajanja imobilizacije treba da bude optimalno, a to znači da bude taman toliko da se stvori kalus, ali ne i da dođe do kontrakture – ukočenja u susednim zglobovima.

U imobilisanom delu je sporija razmena materija i tu se nakuplja fibrin koji može da se organizuje u vlakna, što kao rezultat ima ukočenje zgloba. Ovo je veoma često izraženo u zglobu lakta. Dokazano je da se često dese ukočenja nepovređenog lakta, ako se isti imobiliše tako da je čak potrebno provoditi terapiju i vremenski duže nego što je lakat ”bio u gipsu”.

Fizikalna terapija za povrede

Neki fizički agensi koje koristimo u terapiji kao što su interferentne struje i niskofrekventno magnetno polje ostvaruju cirkulaturno i neurogeno dejstvo, što rezultuje reparacijom tkiva – stvaranje kalusa. Druge, pak, procedure kao što su transkutana elektronervna stimulacija, diadinamične struje, laser, elektroforeza analgetika, prevashodno otklanjaju bol. Međutim, ne treba zaboraviti da je u rehabilitaciji preloma najbitnije vežbanje, radi uspostavljanja pune funkcije povređenog ekstremiteta.

Kineziterapija (vežbe)

Stoga se kineziterapija (vežbe) smatra primarnom u procesu rehabilitacije preloma. Zato treba vežbati i kod kuće. Bitno je dati pravu dozu vežbi kako se ne bi izazvale neželjene reakcije. Ukoliko se pretera sa vežbama, znak da nešto nije u redu je pojava bola i otoka.

U tom slučaju nakratko se prestaje sa vežbama, a savetujemo lokalnu aplikaciju leda – krioterapija. Trajanje masaže ledom je vremenski ograničeno što zavisi najviše od površine koju tretiramo. Posle primene leda uvijamo tretirani deo flanelom ili sličnom tkaninom. Ostvaruje se reaktivna hiperemija koja ima blagotvorno dejstvo.

Zaključak

Da zaključimo, kod svih povreda, od kontuzija do preloma, svakako treba preuzeti mere i postupke da dođe do potpunog vraćanja u funkciju povređenog dela tela. Obim terapijskog programa određuje lekar. U najblažim slučajevima ortoped daje roditeljima uputstva, koje postupke u narednom periodu treba provoditi kod kuće.

Najčešće se, pak, savetuje upućivanje kod fizijatra radi određivanja kompletne terapije. Tu je i pedijatar koji je takođe, sa svojim savetima i daljim usmeravanjem, bitna karika u timskom radu.

Dakle, timski usaglašen rad je, kao i u svakom drugom delovanju, pravi način da se ostvari cilj rehabilitacije, a to je ponovno uspostavljanje pune funkcije povređenog ekstremiteta.

Bol u vratu

Bol u vratu

Imate nesnosan bol u vratu? Obaveze vam se gomilaju? Lekovi ne pomažu? Više ne znate šta da preduzmete? Javite se u Ordinaciju Vergaš da dijagnostikujemo i rešimo Vaš bolni sindrom, kao što to radimo već više od dve decenije! Više hiljada naših zadovoljnih pacijenata to može da potvrdi!

Više o bolu u vratu možete pročitati u narednim redovima!

Bol u predelu vrata može nastati zbog više faktora. Najčešće ovaj bol osećaju osobe čiji posao zahteva višečasovni dnevni prinudni položaj tela – ljudi u IT sektoru, profesionalni vozači, frizeri, radnici na građevini i ostalim težim fizičkim poslovima, ali i dojilje, sportisti, stariji pacijenti u sklopu reumatizma itd. Uzrok bola u vratu mogu biti i razne vrste povreda.

Kao i kod svakog drugog bolnog sindroma, važno je tačno dijagnostikovati problem, odnosno razlog zbog čega se bol javlja. Svrha je otkloniti uzrok problema, a ako to nije moguće, potrebno je otkloniti posledicu što rezultira smanjenjem bola.

Uzrok nastanka bola u vratu su nepravilno držanje tela, deformiteti kičme, degenerativni reumatizam, diskusi, razne neurološke bolesti itd.

Bol u vratu može, kao takav, biti izolovan, ili udružen sa još nekim simptomima kao što su:

  • širenje bola u predeo lopatica i/ili duž gornjih ekstremiteta
  • osećaj ostalih senzacija koje nisu bol – trnjenje, osećaj mravinjanja, žarenja, paljenja u predelu vrata, lica, ruku

Prvo što se radi u tim slučajevima je pregled lekara, koji treba da proceni da li problem treba dalje dijagnostikovati određenim procedurama, kao što su RTG, MR, EMNG, krvna slika.

Vrtoglavice, omaglice, nesvestice, nagoni za povraćanjem i povraćanje takođe mogu biti u sklopu bolnog vratnog sindroma. Kod ovih stanja je posebno važna pravilna dijagnostika problema u smislu procene fizijatra da li je dalje potreban pregled neurologa, neurohirurga, otorinolaringologa, vaskularnog hirurga, interniste, kao i dalja procena ostalih dijagnostičkih procedura, kao npr. snimanje krvnih sudova vrata, mozga, MR endokranijuma itd.

Kada se dijagnostikuje problem i proceni da je pacijent za fizikalnu terapiju, a najčešće jeste, pristupa se lečenju primenom različite aparature i medikamenata. Po obezboljivanju, a u određenim slučajevima i tokom manjeg bola, pristupa se kineziterapijskom, odnosno vežbačkom programu, kada fizijatar proceni da treba otpočeti sa istim, jer osnova rehabilitacije jesu pokret i vežbe.

Fizijatrijska ordinacija Vergaš već duže od 20 godina sa velikim uspehom sanira veliki broj fizijatrijskih, reumatskih, neuroloških oboljenja. Naš tim lekara je spreman da vam u svakom trenutku i sa velikom pažnjom dijagnostikuje problem i u timu sa fizioterapeutima sprovede kvalitetno lečenje koje će vas rešiti bola i neprijatnih osećaja. Po našim stručnim metodama smo postali jedinstven brend na ovim prostorima!

Razlika između fizijatra i fizioterapeuta

Razlika između fizijatra i fizioterapeuta

Fizijatar nije isto što i fizioterapeut i obrnuto. Da bi postao fizijatar, treba prvo postati lekar, doktor medicine, za šta studije traju šest godina, pa da se nakon toga završi specijalizacija fizikalne medicine i rehabilitacije koja traje još četiri godine.

Fizijatar je lekar koji postavlja dijagnozu i koji propisuje plan lečenja koji dalje sprovodi fizioterapeut. A može i sam fizijatar. Ali tako nije u praksi. Fizioterapeuti ne postavljaju dijagnozu. Fizioterapeuti leče prema postavljenoj dijagnozi, terapijom kakvu lekar propiše.

Zašto je ovo važno znati? Zbog bezbednosti stanovništva.

Evo, na primer: bol u donjem delu leđa. Bol u leđima može poticati od različitih faktora. Najčešće je to diskus hernija, radikulopatija, deformiteti kičme, mišićni disbalansi (ajde tako da ih nazovemo jer je opširna tema). Međutim, bol u leđima može biti i od drugih stvari, kao što su reumatizam, gde treba tačno odrediti koja vrsta reumatizma je u pitanju, jer ih ima više. Zatim, tu su i bolesti bubrega, ginekološki problemi, patološki prelomi zbog osteoporoze ili karcinoma. I još dosta stvari.

I onda, ako se desi da je npr. osteporoza, posao fizijatra je da vidi da li je to za fizikalno ili ortopedsko lečenje, ili njihovu kombinaciju. Fizijatar takođe odlučuje kada pacijenta treba slati kod endokrinologa i/ili reumatologa. Koje krvne parametre proveriti je takođe posao lekara fizijatra. Između ostalog. Ali svakako lekara.

Šta ako bol ide duž jedne ili obe noge, ako noge trnu. Šta ako otiču, ako su tople. Ako je jedna noga toplija. Kada pomisliti da je potreban pregled vaskularnog hirurga, neurologa, neurohirurga. O svemu tome, svoje mišljenje daje fizijatar.

Pacijenti se posmatraju u celini. Pacijent se lepo sasluša, dobri anamnestički podaci su više od pola dijagnoze u praksi.

Takodje, važno je napomenuti, da brz, stresan način života ume da doprinose lošem izboru lečenja, jer se u tom slučaju pacijenti najčešće opredele za instant, trenutna rešenja, koja znaju da budu kobna za pacijenta, a koja najčešće predlažu ljudi koji nisu lekari. A kod nas se popularno zovu kostolomci. Stručno hiropraktičari.

Naravno, u našoj zemlji postoje dobri hiropraktičari, koji umeju da budu neizostavni deo tima u lečenju u određenim situacijama, ali oni moraju da budu zvanično školski edukovani i da imaju zeleno svetlo od lekara za sprovođenje terapije ili da i sami budu lekari, logično.

Ovo je sve bilo kao primer za donji deo leđa. Šta je sa bolom u vratnom ili grudnom delu kičme, bolom u zglobovima – rame, lakat, ručni zglob, kuk, koleno, stopalo.

Šta je sa ostalim tegobama koje nisu bol: utrnutost, osećaj mravinjanja, žarenja na koži duž ekstremiteta. Vrtoglavice. Tremor, tj. nevoljni pokreti delova tela, povrede. I tako dalje. I tako dalje.

Javite se u ordinaciju Dr Vergaš, da dijagnostikujemo vaše stanje i ako je za fizikalno lečenje da iskusan tim fizijatara i fizioterapeuta rešava Vaš problem, kao što to radi proteklih 20 godina! Dobrodošli!

Šta je vakusak terapija?

Šta je vakusak terapija?

Vakusak (Vacusac) terapija je najefikasnija metoda u lečenju svih oblika poremećaja cirkulacije. Vakusak aparat ima široko polje primene počev od lečenja posledica arterioskleroze, pušačkih nogu, dijabetičnog stopala, limfedema, otoka, proširenih vena i kapilara, slabe cirkulacije, zarastanja rana, preko ulkusa krurisa, sportskih povreda, Sudekove distrofije, gihta, reumatizma, pa do gojaznosti, osteoporoze.

Vakusak terapija je danas bitna stavka i u lečenju celulita. Vakusak terapija, kombinovana sa ultrazvukom i drugim metodama ionizacije mišića obezbeđuje izvanredno dejstvo na celulit.

Metoda se zasniva na principu kompjuterizovane masaže i limfne drenaže, negativnim pritiskom vazduha. Više o ovoj vrsti terapije možete videti na sledećem linku

Pročitaj više