• Bele Bartoka 24a, Beograd, Borča,
  • 011 3321 138, 011 3328 870, 064 1224179
Najčešće dijagnoze u fizijatriji

Najčešće dijagnoze u fizijatriji

OSTEOPOROZA

Osteoporoza je smanjenje koštane mase. Kosti postaju krte, tako da može doći do preloma, a najteže posledice su prelomi u predelu kuka.

ARTROZE ZGLOBOVA

Od artroza zglobova, navešćemo:

  1. GONARTROZA – degenerativno oboljenje kolena, koje nastaje zbog istrošenosti zglobne hrskavice, u narodu poznato kao „okoštavanje“,
  2. KOKSARTROZA podrazumeva “okoštavanje“ u kukovima,
  3. SPONDILOZA, DISKARTROZA – “okoštavanje” u kičmi,
  4. ARTROZE RAMENA,
  5. TENDINITISI, TENOSINOVITISI, EPIKONDILITISI (teniski i golferski lakat), MIJALGIJE, MIOZITISI,
  6. PETNI TRN

VERTEBROGENI SINDROMI

Ovi sindromisu promene duž kičmenog stuba. Najčešće je to:

  1. LUMBALNI SINDROM – bol u donjem delu leđa. Ako dođe do jačeg nadražaja nervnih korenova, javlja se takozvani „išijas“. Nekada IŠIJAS za posledicu ima nemogućnost kontrole pokreta stopala. Stopalo „pada“ pri hodu kao posledica „oduzimanja“ odnosno paralize nerava. Uzroci mogu biti razni patološki procesi na kičmi i to od „okoštavanja“ i „diskusa“ pa do tumora. Iz tih razloga je bitna precizna dijagnoza. U slučaju nemogućnosti zadržavanja stolice ili mokraće, hitno se treba javiti lekaru,
  2. CERVIKALNI SINDROM – bol u vratu. Ovaj sindrom se osim bolom u vratu, manifestuje i mnogim drugim simptomima (bol u potiljku, u ramenu i duž ruke, trnjenje prstiju, vrtoglavice…).

GIHT

Giht je vrsta upale zgloba – atritisa koji, kao metabolički reumatizam, traži dijetetski režim i lečenje.

POVREDE

Povrede mogu biti razne: nagnječenja (kontuzije), uganuća (distorzije), iščašenja (subluksacije i luksacije), prelomi (frakture). One zahtevaju proces lečenja koji ide od mirovanja i imobilizacije (gips) pa do fizikalne terapije.

HEMIPAREZE I HEMIPLEGIJE EKSTREMITETA I NERVA FACIJALISA

Ove tegobe se najčešćejavljajunakon moždanih udara – šlogova, te posle hospitalnog lečenja i stacionarnih rehabilitacija, zahtevaju nastavak lečenja kod kuće, odnosno u ambulantnim uslovima. Oduzetost facijalnog nerva zahteva odmah sveobuhvatnu terapiju.

ŠEĆERNA BOLEST

Pored osnovne medikamentozne terapije, šećerna bolest – dijabetes nalaže i fizičku aktivnost i sveobuhvatnu fizikalnu terapiju.

OSLABLJENA CIRKULACIJA

Slaba cirkulacija (između ostalog i limfedemi koji su jedna od posledica slabe cirkulacije) može nastati zbog raznih faktora i treba je na vreme lečiti.

BOL

Bol je zaštitni mehanizam organizma koji nastaje kao odgovor na oštećenje u najširem smislu i ne treba ga trpeti već lečiti.

O bolu

O bolu

O BOLU

Bol je zaštitni mehanizam organizma i nastaje zbog oštećenja tkiva u najširem smislu. Najčešća podela je na akutni i hronični bol. Bol je najčešći simptom koji bolesnika dovodi lekaru (terapija bola je kompleksna, neretko dugotrajna). Cilj terapije je da ukloni uzrok bola, a ako to nije moguće onda da se otkloni posledica što u velikom procentu definitivno rešava problem.

Bol je simptom koji se u mnogih bolesnika ne može ukloniti samo lečenjem osnovnog oboljenja ili uzroka. Kad on postane jak i neizdrživ i u isto vreme hroničan, tada bol predstavlja bolest koju treba lečiti.

Ne treba dovesti do stanja u kojima bol gubi primarni, koristan značaj upozoravajućeg signala. To praktično znači da je potrebno na vreme se obratiti lekaru. Lekar je tada dužan da dijagnostikuje oboljenje odnosno odgonetne uzročnike bola.

Vrste bolova

  • Bolovi u mišićima – hronični bolovi u mišićima, zglobovima i fascijama uzrokovani su oboljenjima vezivnog tkiva, reumatizmom, povredom…

  • Glavobolje – Mogu biti uzrokovane raznim dešavanjima. Često je to zbog patologije vratne kičme (od spondiloze do diskusa). Vaskularna patologija je takođe čest uzrok glavobolja.

  • Bolovi duž telesne osovine i u mišićima, koji mogu biti posledica spondiloze, patologije kičmenog stuba, ravnih stopala…

  • Bolovi u zglobovima čiji uzrok mogu biti artroze i artritisi

  • Sve neuralgije: trigeminusa, povezane sa herpesom, međurebarne i od pritiska na nervne korenove koji idu iz kičmene moždine takođe su praćene bolovima često vrlo jakog intenziteta i dugog trajanja

  • Bolovi od unutrašnjih organa se nekada ispoljavaju na karakterističnim mestima na površini kože

  • Kancerogeni bolovi spadaju u grupu najjačih bolova zbog nekada šire destrukcije više tkiva.

  • Sportske povrede: istegnuća, kontuzije, tendinitisi, entezitisi, periostati, distorzije i prelomi se dijagnostikuju između ostalog i prema karakteru bola koji se javlja.

Važno je znati

Neophodno je da se pacijent javi lekaru i da, u većini slučajeva, nikako ne pristupa samostalnom lečenju bola.

Svedoci smo “uspostavljanja dijagnoze i određivanja terapija” u svakodnevnoj komunikaciji među ljudima. To je zaista neprihvatljivo iz razloga što tako “uspostavljena” dijagnoza povlači upotrebu neadekvatnih lekova i njihovih doza. Ono što je još opasnije – to može dovesti do produbljivanja osnovnog oboljenja, prelaska bola u hronični, a nekad i nepovratnog oštećenja tkiva i organa. Dakle, dijagnozu određuje lekar.

Kada se uspostavi dijagnoza treba obezbediti efikasno lečenje metodama i sredstvima koje su najprirodnije i ne ostavljaju negativne tegobe na druge organe i tkiva. Prosto treba izbeći trovanje jetre, poremećaje krvnog pritiska i oštećenje sluzokože želuca silnim medikamentima.

Fizikalna medicina poseduje širok spektar fizičkih agenasa koji na najprirodniji način deluju kako lečeći bolest, tako i sprečavajući nastanak oboljenja. Ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr Vergaš uspešno leči mnoge vrste bolova. Pogledajte naše usluge!

Kad nabubre prsti – otoci na telu

Kad nabubre prsti – otoci na telu

Otoci na telu

Stručnjaci su saglasni da skoro da nema bolesti koju ne prati poremećaj protoka telesnih tečnosti u tkivima ili organima, zbog kojeg i nastaje nakupljanje vode i drugih sastojaka. Te nakupnine nazivaju se otoci ili edemi i naročito su česti u nogama i zglobovima stopala.

Razlozi njihove pojave nisu uvek sasvim jasni, jer otoci ne stvaraju uvek tegobe, pa se mnogima čini da zbog toga i nisu posebno važni. Učestale otoke bi, naprotiv, trebalo shvatiti veoma ozbiljno i otići lekaru da bi otkrio njihov uzrok.

Uzroci otoka

Uzroci za pojavu otoka su brojni. Kratkotrajna bezbolna nakupljanja tečnosti u nogama nastaju usled dugotrajnog stajanja i sedenja, uzimanja prevelike količine soli, gladovanja ili nepravilne ishrane, gojaznosti, visoke i niske spoljašnje temperature, uganuća zglobova, primene hormonskih lekova. Otoci mogu biti i jedan od znakova povišenog krvnog pritiska i slabljenja venskih zalistaka.

Dnevna izmena tečnosti iznosi oko 4 hiljade litara, a dovoljno je da se pritisci koji utiču na protok tečnosti promene za 0,5 odsto pa da se stvori čak 20 litara viška vode od koje se stvaraju otoci. Dugotrajni otoci su specifični za srčane bolesti, duboku vensku trombozu, poremećaje u radu bubrega, jetre, pluća ili štitne žlezde.

Trudnice mogu dobiti otok u nogama zbog pritiska ploda na venske krvne sudove, ili zbog hipertenzije u stanju preeklampsije. Kod ljudi koji imaju proširene vene ili trombozu, najčešće otiče samo jedna noga.

Nakupljanje tečnosti u koži i sluzokoži može nastati i kao posledica infekcije. Isti, neželjeni učinak imaju i alergijske reakcije, pre svih anafilaktički šok koji izaziva po život opasan otok disajnih puteva.

Reakcija organizma u obliku otoka moguća je i na otrov pčela, bubamara, osa, stršljenova, mrava, krpelja i drugih insekata. Ovi otoci mogu biti jako bolni.

Nakupljanja tečnosti u koži i potkožnom tkivu nastaju zbog zastoja u protoku limfe i mogu se pojaviti u svim životnim dobima i na svim delovima tela: rukama, nogama, grudima, licu. Bol je pojačan zbog pritiska tečnosti na okolne nerve.

Posebna vrsta limfedema su otoci koji su posledica uklanjanja limfnih žlezda i zračenja kod osoba obolelih od malignih tumora. Rana dijagnoza kod svih limfedema je presudno važna, budući da se blagovremenim lečenjem izbegavaju teške i bolne komplikacije. Među njima su najučestalije bakterijske i gljivične infekcije i zapaljenje limfnih sudova, smanjeni imunitet, isticanje limfe kroz kožu.

Lečenje

Lečenje otoka se, u zavisnosti od uzroka, može vršiti primenom medikamenata (npr. diureticima kod srčanih bolesnika). Vrlo delotvorna terapija je i primena takozvane dekongestivne terapije, kojom se aparatima (vakusak) ili ručnom masažom u trajanju od 20 minuta uklanja suvišna tečnost, tako što se potiskuje u delove tela gde limfotok i krvotok normalno funkcionišu. Ova terapija uključuje i stručno bandažiranje i medicinsku gimnastiku. Limfedem se ne može ovom metodom izlečiti, ali se mogu sprečiti komplikacije.

Nagli otoci u bilo kom delu tela bez odlaganja zahtevaju odlazak lekaru. Nedostatak vazduha, bolovi i stezanje u grudnom košu, smanjeno izlučivanje mokraće takođe su upozoravajući znaci. Osobe kod kojih otečena noga postane topla ili crvena, moraju hitno kod lekara, kao i trudnice kod kojih se naglo povećavaju otoci.

Važno je obratiti pažnju da li su otoci prisutni u svako doba dana ili se povećavaju ujutru ili uveče i šta ih još povećava a šta smanjuje.

Ukoliko imate problem sa otocima, ne odlažite posetu lekaru specijalisti. Ordinacija Vergaš je tu da vam pomogne i reši vaš zdravstveni problem.

Išijas

Išijas

Išijas je upalni proces na nervu – išijadikusu. On nastaje iz više nervnih korenova u donjem delu leđa i svoj put nastavlja duž noge gde se dalje račva na dve grane – na nerv peroneus, koji, između ostalog, inerviše mišiće koji pomeraju stopalo na gore (omogućujući hod na petama) i na nerv tibialis koji, između ostalog, inerviše mišiće koji pomeraju stopalo na dole (omogućujući hod na prstima).

Upalni proces na išijadikusu se moze dešavati usled razne vrste patologije, a najčešća među njima je svakako usled oboljenja diskus hernija.

Diskusi su fibrozno-želatinozna tela koja se nalaze ismeđu kičmenih pršljenova i služe da vrše amortizaciju prilikom pokreta kičme, međusobno spajaju pršljenove, omogućavaju pokrete savijanja, rotacije i uvrtanja kičmenog stuba.

Kada dođe do pomeranja struktura diskusa, dolazi do pritiska na nervne korenove. Usled toga, javlja se upalni proces na nervnim korenovima, iz tog upalnog procesa se dalje javlja otok koji dodatno pritska nervne korenove, a upalni proces kreće da se širi duž nerva na njegovom anatomskom putu – duž ruke, ako je pritisnut nervni koren u vratnom delu kičme, ili duž noge ako je patološki proces u donjem delu leđa. Tada govorimo o nervu išijadikusu – kada se radi o išijasu.

Pacijenti mogu osećati BOL U DONJEM DELU LEĐA I DUŽ NOGE, kada govorimo o stanju koje se zove lumboišijalgija, ili samo mogu imati BOLOVE DUŽ NOGE, kada govorimo o išijalgiji, odnosno IŠIJASU.

Takođe, pored BOLOVA koji nam govore o oštećenju motornih vlakana nerva, mogu se javiti i oštećenja senzitivnog dela nerva kada pacijent oseća TRNJENJE, PECKANJE, MRAVINJANJE, ŽARENJE DUŽ NOGE.

Nerv – išijadikus može biti pritisnut sa desne strane kičmenog stuba kad se javljaju tegobe duž desne noge, ili sa leve strane kad se javljaju tegobe duž leve noge (BOLOVI,TRNJENJE,MRAVINJANJE…). Takođe, mogu biti pritisnuta oba korena, desno i levo, kada se javljaju TEGOBE DUŽ OBE NOGE.

Među najtežim komplikacijama, ako se pacijent ne javi lekaru na vreme i ne otpočne sa adekvatnom terapijom, nekad može da dođe do pada stopala što se najčešće dešava do dve nedelje nakon prvog jakog intenzivnog bola.

Pored diskusa, uzrok priklještenja išijadikusa moze da nastane i kao posledica degenerativnog reumatizma (spondiloza, artroza), zatim zbog pomeranja kičmenih pršljenova (spondilolisteza), preloma pršljenova usled povreda, ali i patoloških preloma, pre svega zbog osteoporoze ili tumora.

Zbog svega navedenog, lekar – FIZIJATAR tj. SPECIJALISTA FIZIKALNE MEDICINE I REHABILITACIJE treba da prepozna koji je uzrok nastanka išijasa, pa u skladu s tim, POSLE izvršenog pregleda da odluči da li je potrebno nešto od dalje dijagnostike (rentgen, magnetna rezonanca, elektromioneurografija, laboratorija…).

Lečenje

Kada se ustanovi dijagnoza, na primer diskus hernije, otpočinje se lečenje. Lečenje se sastoji od primena razne aparature fizikalne terapije, kao i odgovarajuće medikamentozne terapije.

Pored klasičnih procedura koje pruža FIZIKALNA TERAPIJA ( trans-elektro nervna stimulacija- TENS, interferentne struje, laseroterapija, terapija ultrazvučnim talasima, stabilna galvanizacija, odnosno elektroforeza, niskofrekventno naizmenično magnetno polje, elektrostimulacija oduzetih nerava), ORDINACIJA DR VERGAŠ poseduje i aparat za TRAKCIJU KIČME, koji je nekad neizostavni način lečenja diskus hernije.

Dakle, cilj terapije je oddekompresovati nerv koji je priklješten u donjem delu leđa i primeniti protivbolne i protivupalne procedure za išijadikus duž njegovog anatomskog puta. Cilj terapije je smanjiti tegobe i eventualne posledice nastale patološkim procesom (smanjena pokretljivost u zglobovima, oduzetost nerava, atrofija mišića…) i početi sa KINEZITERAPIJSKIM PROGRAMOM, odnosno vežbama, koji vode naši iskusni FIZIOTERAPEUTI, a na prethodni nalog FIZIJATRA.

Dakle, POKRET je glavni lek, a da bismo došli do vežbi moramo prethodno smanjiti tegobe!

U težim slučajevima, kada je diskus dosta pomeren, potreban je pregled spinalnog ortopeda, ili neurohirurga, koji će doneti odluku da li treba da se pristupi operativnom lečenju.

Prepustite se timu stručnjaka FIZIJATARA ordinacije DR VERGAŠ koji će sveobuhvatnim pristupom, vodeći računa o individualnom zdravlju pacijenta za vreme pregleda i u toku lečenja (merenjem, po potrebi, krvnog pritiska, EKG-a, gastroprotekciji) doći do pronalaska uzroka problema i otklanjanju istog, a ako to nije moguće, onda otklanjanju posledica, što dovodi do smanjenja bola i tegoba kao i poboljšanja aktivnosti dnevnog zivota.

Iskusni FIZIOTERAPEUTI ordinacije DR VERGAŠ će, kada FIZIJATAR PROCENI, indvidualno pristupiti vežbačkoj obuci pacijenta a u cilju jačanja paravertebralne muskulature, pre svega dubokih stabilizatora leđa, zatim mišića prednjeg trbušnog zida ali i cele posture kao i istezanja određenih segmenata mišića leđa, jačanje donjih ekstremiteta itd…

Takođe, treba napomenuti, da obuka pacijenta od strane FIZIOTERAPEUTA zaštitnim položajima (kako da čučne, da se okrene, da ustane iz kreveta, izađe iz auta, zauzme odgovarajući položaj prilikom kijanja i kašljanja) umnogome smanjuje mogućnost ponovne povrede nerva, što je posebno izraženo u ranoj fazi lečenja.

Bol u kolenima

Bol u kolenima

Bol u kolenima je česta u srednjem dobu i poznijim godinama, naročito kod žena. Direktna je posledica degerativnih promena, najpre na hrskavici, a zatim i na kostima. Postepeno se hrskavica zgloba kolena troši, vodeći oštećenju koje se naziva gonartroza.

Uzrok degerativnih promena ne samo kolena, već i ostalih zglobova nije poznat. Verovatno postoji uticaj više faktora koji se prepliću. Najpre se hrskavica zgloba istanjuje, da bi kasnije potpuno nestala, ostavljajući kosti da se grubo taru pri pokretima. Hrskavica se troši, ali se i izgrađuje, te stepen oštećenja zgloba zavisi od toga koji je proces izraženiji. Razgradnju hrskavice ubrzavaju citokini, a njenu sintezu podstiču faktori rasta.

Promene na hrskavici prate promene na kostima. Na njihovim ivicama se stvaraju koštani izraštaji u obliku trnova (osteofiti), koji ograničavaju pokretanje zglobova. U kostima nastaju mali prelomi i ciste.

Za oboljenje kolena smatra se da postoji i nasledan faktor, mada nije pronađen gen koji je za to odgovoran. Gojaznost je takođe jedan od negativnih faktora bolova u kolenima, a ako se javlja još u mladosti, znak je da će ta osoba kasnije u životu verovatno imati bol u kolenima. Zato smanjenje telesne težine smanjuje i rizik od ovog oboljenja. Neke profesije su posebno rizičnije da obole od ove bolesti, poput parketara koji se konstantno oslanjaju na kolena. Nošenje neudobne obuće takođe ima negativan uticaj. Gonartroza se najčešće javlja kod žena posle menopauze zbog nedostatka hormona estrogena, dok supstituciona terapija ovim hormonom smanjuje rizik.

Bolovi u kolenima najčešće se javljaju pri hodanju po neravnom terenu i silaženju niz stepenice. Bolu obično predhodi povremeno pucketanje u kolenima. U težim slučajevima, pri hodu koleno može da se ukoči, a može doći i do deformiteta u vidu X ili O nogu. U najtežim slučajevima postoji nemogućnost potpunog ispružanja ili savijanja noge u kolenu.

Dijagnoza se postavlja na osnovu postojanja karakterističnih tegoba i rendgenskog nalaza. Laboratorijske analize daju normalan rezultat, sem u slučaju kada je oboljenje kolena posledica reumatoidnog artrita ili gihta. Na rendgenskom snimku se vidi suženje zglobnog prostora, osteofiti, subhondralna skleroza kosti i ciste u kostima. Ne postoji podudarnost između rendgenskog nalaza i inteziteta tegoba. Promene mogu da budu jako izražene, a da čovek nema tegobe i obrnuto, da su tegobe jako izražene, dok je rendgenski nalaz sasvim oskudan. Magnetnom rezonancom (MR) se uočavaju početne promene u zglobovima. Njome se može izmeriti debljina hrskavice, što je bitno za ocenu napredovanja bolesti i uspeha terapije.

Ne postoji lečenje koje može da zaustavi degenerativni proces, ali je moguće smanjiti tegobe i popraviti funkciju zgloba. Neophodno je smanjenje telesne težine obolele osobe i izbegavanje dugotrajnog stajanja i ostalih prinudnih položaja tela.

Jedna od terapija je i ubacivanje raznih medikamenata i tečnosti direktno u zglob kolena. Ista smanjuje bol i popravlja funkciju zgloba. Do poboljšanja dovodi fizikalna terapija, banjska terapija i medikamentozna terapija kombinovana sa vežbanjem. Povećava pokretljivost kolena i jača snagu mišića, čime koleno biva rasterećeno i manje bolno. Od hirurških metoda, najjefikasnija je zamena zgloba kolena veštačkim.

Deformacija kičme kod dece

Deformacija kičme kod dece

Deformacija kičme kod dece

Svake godine pri sistematskim pregledima u školama, uočava se povećan broj dece sa promenama na koštano zglobnom mišićnom sistemu. Ove promene su u rasponu od lošeg telesnog držanja do najtežih deformiteta.

Najčešći uzroci lošeg telesnog držanja kod dece su: konstitucija, nasledni faktori, smanjena otpornost tkiva na mehaničko opterećenje, umanjena fizička aktivnost i dr.

Na sve ove faktore osim nasledne, možemo i moramo preventivno delovati.

Nekada su se deca u nedostatku savremene tehnike, u punoj meri prepuštala fizičkoj igri (od žmurke do igranja loptom). Ta vremenska i kontinuirana fizička aktivnost je obezbeđivala pravilan razvoj koštano-zglobnog sistema.

Danas deca više vremena provode sedeći za kompjuterom, televizorom, tako reći sa prinudnim položajem tela, što na neutrenirane i slabašne mišiće deluje na način da su oni nesposobni da očuvaju pravilan položaj kičme i drugih delova koštano zglobnog sistema, i to je glavni uzrok krivljenja istih.

Pravilno telesno držanje u uspravnom stanju izgleda ovako:

  • Glava se nalazi u produžetku kičmenog stuba, s pogledom napred.
  • Grudi su blago ispupčene, ramena malo zabačena i na istoj visini.
  • Posmatran sa strane, kičmeni stub pokazuje već pomenute tri blage krivine u vratnom, grudnom i slabinskom delu.
  • Noge se, kad su sastavljene, mogu dodirivati celom svojom unutrašnjom stranom.
  • Stopala imaju unutrašnji svod.
  • Ruke stoje slobodno opušteno niz telo.
  • Posmatran sa zadnje strane, kičmeni stub je u celoj svojoj dužini prav, od potiljka do svog završetka, i deli telo na dve podjednake simetrične polovine.

Lečenje deformiteta kičme kod dece

Najčešći deformiteti kod dece su kifoza, skolioza, kifoskolioza, deformiteti stopala, deformiteti kolena. Treba napraviti razliku između kifoze i skolioze, i kifotičnog i skoliotičnog držanja. Kifoza i skolioza spadaju u deformitete kičme, dok ova držanja ne moraju biti deformiteti.

Svi ovi deformiteti mogu biti izolovani kao takvi, a mogu biti u sklopu drugih oboljenja.

Najdelotvornije lečenje ovih stanja su fizikalne vežbe, koje ordinira lekar fizijatar, a sprovode fizioterapeuti.

  • Kod kifoze se sprovode simetrične vežbe posture
  • Kod skolioze se ordiniraju asimetrične vežbe posture. Prvo se kreće sa simetričnim vežbama koje ojačavaju mišiće, pa tek onda sa asimetričnim, ukoliko mišići već nisu ojačani.

Napomena: Ako je skoliotična krivina veća od 30%, trebalo bi proceniti da li je potreban pregled ortopeda, što svakako zavisi i od uzrasta.  

  • Kod deformiteta stopala rade se vežbe za stopala
  • Kod deformiteta kolena fizioterapeuti sa decom rade vežbe za kolena
  • Kod beba koje imaju tortikolis (skraćenje mišića sa nagnutošću glave i vrata na jednu stranu i rotacije lica na suprotnu stranu) sprovode se vežbe za tortikolis
Povrede

Povrede

Najčešće vrste povreda?

Najčešće povrede lokomotornog aparata su kontuzije ili nagnječenja, a u predelu zglobova distorzije ili uganuća i luksacije ili iščašenja. Kada dođe do narušavanja integriteta kosti govorimo o frakturi ili prelomu.

Imobilizacija (stavljanje gipsa)

U najvećem broju slučajeva ovakve povrede se zbrinjavaju imobilizacijom – stavljanjem gipsa. Vremenski razmak od postavljanja do skidanja imobilizacije je upravo proporcionalan stepenu povrede.

Kod preloma dugih kostiju imobilišu se dva susedna zgloba da bi se obezbedila potpuna nepokretnost polomljene kosti, što je prvi i najvažniji uslov za srašćivanje preloma. Neposredno po postavljanju imobilizacije, subjektivne tegobe, odnosno bol, se značajno redukuju, a dalje i skroz prestaju. Obično se sledećeg dana po postavljanju imobilizacije vrši kontrola ”kako stoji gips”. Tada se posmatra kakva je cirkulacija u povređenom ekstremitetu.

Pri suviše ”stegnutom gipsu” ili na drugi način neadekvatno zbrinutom prelomu, nastupaju enormni otoci distalnih delova ekstremiteta. U tom slučaju, kao i ako je težina preloma zahtevala ”nameštanje” pre stavljanja gipsa, vrši se rendgenska kontrola i preuzimaju druge potrebne radnje. Vreme nošenja gipsa najviše zavisi od lokalizacije i težine preloma, a uticaj imaju i uzrast i opšte zdravstveno stanje povređenog.

Po skidanju imobilizacije preduzimaju se one mere čija primena će dovesti da se povređeni deo tela vrati u funkciju.

Stoga je pokret osnova svake rehabilitacije. Svakako da taj pokret treba da bude progresivno doziran. Terapijsku meru pokreta, a i drugih procedura propisuje fizijatar, a u praksi rade terapeuti.

Ono što se u najvećem broju slučajeva po skidanju imobilizacije primenjuje je rashlađivanje (alkoholnim oblogama ili na drugi način).

Imobilizacija kod preloma je neophodna da bi se omogućilo srastanje kostiju. Vreme trajanja imobilizacije treba da bude optimalno, a to znači da bude taman toliko da se stvori kalus, ali ne i da dođe do kontrakture – ukočenja u susednim zglobovima.

U imobilisanom delu je sporija razmena materija i tu se nakuplja fibrin koji može da se organizuje u vlakna, što kao rezultat ima ukočenje zgloba. Ovo je veoma često izraženo u zglobu lakta. Dokazano je da se često dese ukočenja nepovređenog lakta, ako se isti imobiliše tako da je čak potrebno provoditi terapiju i vremenski duže nego što je lakat ”bio u gipsu”.

Fizikalna terapija za povrede

Neki fizički agensi koje koristimo u terapiji kao što su interferentne struje i niskofrekventno magnetno polje ostvaruju cirkulaturno i neurogeno dejstvo, što rezultuje reparacijom tkiva – stvaranje kalusa. Druge, pak, procedure kao što su transkutana elektronervna stimulacija, diadinamične struje, laser, elektroforeza analgetika, prevashodno otklanjaju bol. Međutim, ne treba zaboraviti da je u rehabilitaciji preloma najbitnije vežbanje, radi uspostavljanja pune funkcije povređenog ekstremiteta.

Kineziterapija (vežbe)

Stoga se kineziterapija (vežbe) smatra primarnom u procesu rehabilitacije preloma. Zato treba vežbati i kod kuće. Bitno je dati pravu dozu vežbi kako se ne bi izazvale neželjene reakcije. Ukoliko se pretera sa vežbama, znak da nešto nije u redu je pojava bola i otoka.

U tom slučaju nakratko se prestaje sa vežbama, a savetujemo lokalnu aplikaciju leda – krioterapija. Trajanje masaže ledom je vremenski ograničeno što zavisi najviše od površine koju tretiramo. Posle primene leda uvijamo tretirani deo flanelom ili sličnom tkaninom. Ostvaruje se reaktivna hiperemija koja ima blagotvorno dejstvo.

Zaključak

Da zaključimo, kod svih povreda, od kontuzija do preloma, svakako treba preuzeti mere i postupke da dođe do potpunog vraćanja u funkciju povređenog dela tela. Obim terapijskog programa određuje lekar. U najblažim slučajevima ortoped daje roditeljima uputstva, koje postupke u narednom periodu treba provoditi kod kuće.

Najčešće se, pak, savetuje upućivanje kod fizijatra radi određivanja kompletne terapije. Tu je i pedijatar koji je takođe, sa svojim savetima i daljim usmeravanjem, bitna karika u timskom radu.

Dakle, timski usaglašen rad je, kao i u svakom drugom delovanju, pravi način da se ostvari cilj rehabilitacije, a to je ponovno uspostavljanje pune funkcije povređenog ekstremiteta.

Bol u vratu

Bol u vratu

Imate nesnosan bol u vratu? Obaveze vam se gomilaju? Lekovi ne pomažu? Više ne znate šta da preduzmete? Javite se u Ordinaciju Vergaš da dijagnostikujemo i rešimo Vaš bolni sindrom, kao što to radimo već više od dve decenije! Više hiljada naših zadovoljnih pacijenata to može da potvrdi!

Više o bolu u vratu možete pročitati u narednim redovima!

Bol u predelu vrata može nastati zbog više faktora. Najčešće ovaj bol osećaju osobe čiji posao zahteva višečasovni dnevni prinudni položaj tela – ljudi u IT sektoru, profesionalni vozači, frizeri, radnici na građevini i ostalim težim fizičkim poslovima, ali i dojilje, sportisti, stariji pacijenti u sklopu reumatizma itd. Uzrok bola u vratu mogu biti i razne vrste povreda.

Kao i kod svakog drugog bolnog sindroma, važno je tačno dijagnostikovati problem, odnosno razlog zbog čega se bol javlja. Svrha je otkloniti uzrok problema, a ako to nije moguće, potrebno je otkloniti posledicu što rezultira smanjenjem bola.

Uzrok nastanka bola u vratu su nepravilno držanje tela, deformiteti kičme, degenerativni reumatizam, diskusi, razne neurološke bolesti itd.

Bol u vratu može, kao takav, biti izolovan, ili udružen sa još nekim simptomima kao što su:

  • širenje bola u predeo lopatica i/ili duž gornjih ekstremiteta
  • osećaj ostalih senzacija koje nisu bol – trnjenje, osećaj mravinjanja, žarenja, paljenja u predelu vrata, lica, ruku

Prvo što se radi u tim slučajevima je pregled lekara, koji treba da proceni da li problem treba dalje dijagnostikovati određenim procedurama, kao što su RTG, MR, EMNG, krvna slika.

Vrtoglavice, omaglice, nesvestice, nagoni za povraćanjem i povraćanje takođe mogu biti u sklopu bolnog vratnog sindroma. Kod ovih stanja je posebno važna pravilna dijagnostika problema u smislu procene fizijatra da li je dalje potreban pregled neurologa, neurohirurga, otorinolaringologa, vaskularnog hirurga, interniste, kao i dalja procena ostalih dijagnostičkih procedura, kao npr. snimanje krvnih sudova vrata, mozga, MR endokranijuma itd.

Kada se dijagnostikuje problem i proceni da je pacijent za fizikalnu terapiju, a najčešće jeste, pristupa se lečenju primenom različite aparature i medikamenata. Po obezboljivanju, a u određenim slučajevima i tokom manjeg bola, pristupa se kineziterapijskom, odnosno vežbačkom programu, kada fizijatar proceni da treba otpočeti sa istim, jer osnova rehabilitacije jesu pokret i vežbe.

Fizijatrijska ordinacija Vergaš već duže od 20 godina sa velikim uspehom sanira veliki broj fizijatrijskih, reumatskih, neuroloških oboljenja. Naš tim lekara je spreman da vam u svakom trenutku i sa velikom pažnjom dijagnostikuje problem i u timu sa fizioterapeutima sprovede kvalitetno lečenje koje će vas rešiti bola i neprijatnih osećaja. Po našim stručnim metodama smo postali jedinstven brend na ovim prostorima!

Razlika između fizijatra i fizioterapeuta

Razlika između fizijatra i fizioterapeuta

Fizijatar nije isto što i fizioterapeut i obrnuto. Da bi postao fizijatar, treba prvo postati lekar, doktor medicine, za šta studije traju šest godina, pa da se nakon toga završi specijalizacija fizikalne medicine i rehabilitacije koja traje još četiri godine.

Fizijatar je lekar koji postavlja dijagnozu i koji propisuje plan lečenja koji dalje sprovodi fizioterapeut. A može i sam fizijatar. Ali tako nije u praksi. Fizioterapeuti ne postavljaju dijagnozu. Fizioterapeuti leče prema postavljenoj dijagnozi, terapijom kakvu lekar propiše.

Zašto je ovo važno znati? Zbog bezbednosti stanovništva.

Evo, na primer: bol u donjem delu leđa. Bol u leđima može poticati od različitih faktora. Najčešće je to diskus hernija, radikulopatija, deformiteti kičme, mišićni disbalansi (ajde tako da ih nazovemo jer je opširna tema). Međutim, bol u leđima može biti i od drugih stvari, kao što su reumatizam, gde treba tačno odrediti koja vrsta reumatizma je u pitanju, jer ih ima više. Zatim, tu su i bolesti bubrega, ginekološki problemi, patološki prelomi zbog osteoporoze ili karcinoma. I još dosta stvari.

I onda, ako se desi da je npr. osteporoza, posao fizijatra je da vidi da li je to za fizikalno ili ortopedsko lečenje, ili njihovu kombinaciju. Fizijatar takođe odlučuje kada pacijenta treba slati kod endokrinologa i/ili reumatologa. Koje krvne parametre proveriti je takođe posao lekara fizijatra. Između ostalog. Ali svakako lekara.

Šta ako bol ide duž jedne ili obe noge, ako noge trnu. Šta ako otiču, ako su tople. Ako je jedna noga toplija. Kada pomisliti da je potreban pregled vaskularnog hirurga, neurologa, neurohirurga. O svemu tome, svoje mišljenje daje fizijatar.

Pacijenti se posmatraju u celini. Pacijent se lepo sasluša, dobri anamnestički podaci su više od pola dijagnoze u praksi.

Takodje, važno je napomenuti, da brz, stresan način života ume da doprinose lošem izboru lečenja, jer se u tom slučaju pacijenti najčešće opredele za instant, trenutna rešenja, koja znaju da budu kobna za pacijenta, a koja najčešće predlažu ljudi koji nisu lekari. A kod nas se popularno zovu kostolomci. Stručno hiropraktičari.

Naravno, u našoj zemlji postoje dobri hiropraktičari, koji umeju da budu neizostavni deo tima u lečenju u određenim situacijama, ali oni moraju da budu zvanično školski edukovani i da imaju zeleno svetlo od lekara za sprovođenje terapije ili da i sami budu lekari, logično.

Ovo je sve bilo kao primer za donji deo leđa. Šta je sa bolom u vratnom ili grudnom delu kičme, bolom u zglobovima – rame, lakat, ručni zglob, kuk, koleno, stopalo.

Šta je sa ostalim tegobama koje nisu bol: utrnutost, osećaj mravinjanja, žarenja na koži duž ekstremiteta. Vrtoglavice. Tremor, tj. nevoljni pokreti delova tela, povrede. I tako dalje. I tako dalje.

Javite se u ordinaciju Dr Vergaš, da dijagnostikujemo vaše stanje i ako je za fizikalno lečenje da iskusan tim fizijatara i fizioterapeuta rešava Vaš problem, kao što to radi proteklih 20 godina! Dobrodošli!

Šta je vakusak terapija?

Šta je vakusak terapija?

Vakusak (Vacusac) terapija je najefikasnija metoda u lečenju svih oblika poremećaja cirkulacije. Vakusak aparat ima široko polje primene počev od lečenja posledica arterioskleroze, pušačkih nogu, dijabetičnog stopala, limfedema, otoka, proširenih vena i kapilara, slabe cirkulacije, zarastanja rana, preko ulkusa krurisa, sportskih povreda, Sudekove distrofije, gihta, reumatizma, pa do gojaznosti, osteoporoze.

Vakusak terapija je danas bitna stavka i u lečenju celulita. Vakusak terapija, kombinovana sa ultrazvukom i drugim metodama ionizacije mišića obezbeđuje izvanredno dejstvo na celulit.

Metoda se zasniva na principu kompjuterizovane masaže i limfne drenaže, negativnim pritiskom vazduha. Više o ovoj vrsti terapije možete videti na sledećem linku

Pročitaj više